Posted on by sonnar.admin

др Јовица Павловић

научни сарадник

Google Scholar
ORCID
ResearchGate
Academia.edu

Радно искуство

  • 2018 – надаље: Научни сарадник (пуно радно време), Институт за европске студије, Београд (Србија)
  • 2015 – 2017: Истраживач (хонорарно), Факултет политичких наука – Универзитет у Београду, Београд (Србија)

Образовање

  • Доктор политичких наука, Факултет политичких наука – Универзитет у Београду, Београд (Србија)
  • Мастер политиколог, Факултет политичких наука – Стокхолмски универзитет, Стокхолм (Шведска)
  • Дипломирани политиколог, Факултет политичких наука – Стокхолмски универзитет, Стокхолм (Шведска)

Студијски боравци у иностранству

  • 2022: Гостујући истраживач (Пројекат Либерализам, демократија, држава и сецесија – LibDemStaS), Универзитет Меквори, Сиднеј (Аустралија)

Учешће на истраживачким пројектима

  • 2022-2025: „Културни трансфер Европа – Србија од 19. до 21. века (CTES)“, спровели Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Институт за европске студије, Балканолошки институт Српске академије наука и уметности, Филолошки факултет Универзитета у Београду и Институт за савремену историју, подржао Фонд за науку Републике Србије у оквиру програма ИДЕЈЕ.
  • 2022-2023: „Ка енергетској транзицији кроз прекограничну међуопштинску сарадњу – неистражени потенцијали децентрализације и деметрополизације“, спровео у сарадњи са др Урошем Ћемаловићем и Стефаном Стојаковићем, подржали Фонд за отворено друштво и Институт за филозофију и друштвену теорију.
  • 2022-2023: „Законодавство у области заштите животне средине и одрживи развој – стање у Србији и искуства чланства Хрватске у Европској унији“, спровели Институт за европске студије и Правни факултет Свеучилишта Јосипа Јураја Штросмајера у Осијеку, подржала Фондација Ханс Зајдел.
  • 2022-2023: „Мониторинг медијског плурализма (MPM2023)“, спровео Фирентински центар за медијски плурализам и медијске слободе Европског универзитетског института, подржала Европска комисија.
  • 2021-2022: „Мониторинг медијског плурализма (MPM2022)“, спровео Фирентински центар за медијски плурализам и медијске слободе Европског универзитетског института, подржала Европска комисија.
  • 2020-2022: „Либерализам, демократија, држава и сецесија (LibDemStaS)“, спровели Универзитет Меквори и Институт за европске студије, подржао Фонд за Науку Републике Србије у оквиру Програма сарадње српске науке са дијаспором.
  • 2018-2019: „Ка трајном решавању отворених питања Србије са суседима“, спровео Центар за примењене европске студије, подржала Европска унија.
  • 2018-2019: „Србија у процесима европских интеграција: глобални контекст, институције, идентитет“, спровео Институт за европске студије, подржало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
  • 2017: „Мањинска политика у Србији – Подстицање интеграција“, спровео Форум за етничке односе, подржало Министарство спољних послова Републике Бугарске.
  • 2016: „Мањинска политика и европске интеграције – Улога билатералних односа“, спровео Форум за етничке односе, подржала Фондација за отворено друштво.
  • 2015-2017: „Медији, конфликт и демократизација (MeCoDEM)“, спровели Универзитет у Лидсу, Универзитет у Београду, Универзитет у Хамбургу, Универзитет у Кејптауну, Оксфордски универзитет, Стокхолмски универзитет, Рур-универзитет у Бохуму и Амерички универзитет у Каиру, подржала Европска унија у оквиру Седмог оквирног програма за истраживање и технолошки развој.
  • 2014-2015: „Националне мањине у односима Србије са суседима (Статус националних мањина у Србији и преговарање са Европском унијом: улога суседних земаља)“, спровео Форум за етничке односе, подржала Амбасада Уједињеног Краљевства у Београду.

Предавања по позиву

  • 2024, Гумерсбах (Немачка): Одржао предавање „Нормативне теорије сецесије и легитимитет националне државе“ – Предавање одржано на Академији Теодор Хојс, а организовано уз помоћ Фондације Фридрих Њуман.
  • 2022, Сиднеј (Аустралија): Одржао предавање „Спољна политика Републике Србије након косовског проглашења независности: неслагање званичног Београда и Европске уније око увођења санкција Русији“ – Предавање одржано на Одељењу за европске студије Универзитета у Сиднеју.
  • 2018, Охрид (Северна Македонија): Одржао предавање „Препород национализма: балканске државе у потрази за легитимитетом“ – Предавање одржано у оквиру Регионалне летње школе организоване уз подршку Фондације Конрад Аденауер и Вилфед Мартенс центра за европске студије.

Области интересовања

  • Политичка теорија: етика сецесије
  • Политичке науке: политичке партије Скандинавије
  • Студије медија: Дигитални ауторитаризам

Чланства у научним организацијама

  • 2020 – 2021: Удружење за политичке студије (PSA), Лондон (Уједињено Краљевство)
  • 2016 – 2017: Међународно удружење за политичке науке (IPSA), Монтреал (Канада)

Остале професионалне активности

  • 2019 – надаље: Истраживач (хонорарно), Центар за примењене европске студије, Београд (Србија)
  • 2017 – 2018: Преводилац (хонорарно), самостално, Београд (Србија)
  • 2015 – 2016: Стажиста одељења за јавну дипломатију (стажирање) – Амбасада Сједињених Америчких Држава, Београд (Србија)
  • 2014 – 2017: Истраживач (хонорарно), Форум за етничке односе, Београд (Србија)
  • 2013 – 2014: Радио водитељ (хонорарно), Политички програм Радио Фокуса, Београд (Србија)
  • 2011: Стажиста (стажирање), Амбасада Републике Србије, Техеран (Иран)

Познавање језика

  • Српски: матерњи језик
  • Енглески: течно
  • Шведски: основно

Публикације

Поглавља у тематским зборницима:

  • Павловић, Јовица. “Однос водећих европских земаља према проглашењу независности Хрватске, Словеније и Каталоније: упоредна анализа”, у: Рајко Петровић (ур.), Југословенско-шпанске паралеле, Институт за европске студије, Београд, 2023, стр. 108-124.
  • Павловић, Јовица. “Скандинавци о Србима и Срби о Скандинавцима током деветнаестог века”, у: Слободан Марковић (ур.), Културни трансфер Европа-Србија у XIX веку, Институт за европске студије и Досије студио, Београд, 2023, стр. 307-324.
  • Milutinović, Irina and Jovica Pavlović. “Framing of Media Discourse Online on Violence Against Women in Serbia” in: Vesselina Valkanova et al. (eds), Communication Management: Theory and Practice in the 21st Century, Faculty of Journalism and Mass Communication – Sofia University St. Kliment Ohridski, Sofia, 2020, pp. 140-149.
  • Vladisavljević, Nebojša; Aleksandra Krstić and Jovica Pavlović. “Communicating Power and Resistance in Democratic Decline: The 2015 Smear Campaign Against Serbia’s Ombudsman” in: Katrin Voltmer et al. (eds.), Media, Communication and the Struggle for Democratic Change, Palgrave Macmillan, Cham, 2019, pp. 205-228.
  • Marković, Ksenija and Jovica Pavlović. “Territorial or Cultural Autonomy for National Minorities? The Case Study of the Republic of Serbia” in: Tibor Varadi (ed.), The Right of National Minorities in the Constitutional and Legal System of the Republic of Serbia, Board for Human Rights and National Minorities of the Serbian Academy of Sciences and Arts, Belgrade, 2019, pp. 83-98. (Written in Serbian)

Научни радови:

  • Pavlović, Jovica. “The Evolution of Environmental Parties and Green Political Movements in the Republic of Serbia”, Political Review, vol. 79, no. 1, 2024, pp. 85-102.
  • Павловић, Јовица и Алекса Филиповић. “Парламентарни избори у Шведској 2022. године: позиционирање левих и десних партија”, Политеиа, вол. 13, бр. 25, 2023, стр. 11-23.
  • Павловић, Јовица и Урош Ћемаловић. “Енергетска транзиција и иновативне јавне политике у Србији и региону: изазови децентрализације и деметрополизације”, Администрација и јавне политике, вол. 19, бр. 1, 2023, стр. 39-61.
  • Milutinović, Irina and Jovica Pavlović. “Serbia and Kosovo Between Secession and Normalisation: Exploring Media Discourses on the Washington Agreement (2020)”, Political perspectives, vol. 12, no. 2, 2022, pp. 35-60.
  • Pavlović, Jovica. “Examining Normative and Applicable Aspects of the Plebiscitary Theory of Secession”, Culture of Polis, vol. 19, no. 3, 2022, pp. 93-109.
  • Милутиновић, Ирина; Јовица Павловић и Србобран Бранковић. “Извештавање о сецесији у српским медијима: случајеви Шкотске и Каталоније”, Српска политичка мисао, вол. 68, бр. 2, 2020, стр. 247-274.
  • Милутиновић, Ирина и Јовица Павловић. “Дискурс о насиљу према женама у српским онлајн медијима: доминантне комуникацијске стратегије”, CM – Communication and Media, вол. 14, бр. 45, 2019, стр. 5-36.
  • Павловић, Јовица. “Избори за Европски парламент у Шведској, Данској и Финској 2019. године: позиционирање партија у односу на домаће и европске теме”, Култура полиса, вол. 16, посебно издање бр. 3, 2019, стр. 167-180.
  • Павловић, Јовица. “Дигитализација јавне сфере у Србији: онлине притисци извршне власти на омбудсмана и реакција опозиционо опредељене Твитер заједнице”, Политичке перспективе, вол. 7, бр. 3, 2017, стр. 51-74.
  • Павловић, Јовица. “Утицај институционалних чинилаца на националне, верске и лингвистичке расцепе у Уједињеном Краљевству и Швајцарској током различитих страначких ера”, Политичка ревија, вол. 45, бр. 3, 2015, стр. 171-190.

Саопштења са конференција, прикази и коментари:

  • Pavlović, Jovica. “Zlatko Hadžidedić, Nations and Capital: The Missing Link in Global Expansion”, Philosophy and Society, vol. 35. no. 3, 2024, pp. 727-279.
  • Павловић, Јовица. “О медијима у контексту компетитивног ауторитаризма: Ирина Милутиновић, Хибридни медији и хибридни режими”, Социологија, вол. 66. бр. 2, 2024, стр. 307-309.
  • Павловић, Јовица. “О демократији у Србији: Небојша Владисављевић, Успон и пад демократије после Петог октобра”, Социологија, вол. 63. бр. 4, 2021, стр. 736-739.
  • Павловић, Јовица. “Јорам Хазони, Врлина национализма”, Култура полиса, вол. 18, бр. 46, 2021, стр. 285-286.
  • Pavlović, Jovica. “Philip Roeder, National Secession: Persuasion and Violence in Independence Campaigns”, Philosophy and Society, vol. 32, no. 1, 2021, pp. 137-138.
  • Павловић, Јовица. “Александар Савановић, Теорија Републике”, Култура полиса, вол. 17, бр. 43, 2020, стр. 645-647.
  • Павловић, Јовица. “Јово Бакић, Европска крајња десница 1945-2018”, Philosophy and Society, вол. 31, бр. 2, 2020, стр. 273-275.
  • Павловић, Јовица. “Прикази предавања одржаних у Институту за европске студије”, Летопис Института за европске студије, вол. 2018/19, 2019, стр. 9-13, 47-50, 60-63, 84-90, 110-118 и 150-153.
  • Павловић, Јовица. “Јован Бабић, Огледи о одбрани”, Theoria, вол. 61, бр. 3, 2019, стр. 179-183.
  • Pavlović, Jovica. “Margaret Moore, A Political Theory of Territory”, Philosophy and Society, vol. 29, no. 2, 2018, pp. 305-307.
  • Pavlović, Aleksandar et al. “Comments on Tamar Meisels’ ‘Targeted Killing with Drones? Old Arguments, New Technologies’”, Philosophy and Society, vol. 29, no. 1, 2018, pp. 17-46.
  • Павловић, Јовица. “Вељко Вујачић, Национализам, мит и држава у Русији и Србији”, Годишњак Факултета политичких наука, вол. 9, бр. 14, 2015, стр. 201-204.

Дисертације:

  • Павловић, Јовица. Примена етике сецесије у процени оправданости захтева за отцепљењем у Источној и Југоисточној Европи, докторска дисертација, Универзитет у Београду, Факултет политичких наука, одбрањена 27.09.2022. године, стр. i-350.
  • Pavlović, Jovica. A Critical Discourse Analysis of the Serbian Society’s Perception of the Roma Population, Master Thesis, Stockholm University, Department of Political Science, defended on the 13th of June 2011, pp. i-57.
  • Pavlović, Jovica. A Debate on the Reasons for the Kosovo Intervention: A Critical Analysis of Different Views on the Issue, Bachelor Thesis, Stockholm University, Department of Political Science, defended on the 15th of November 2007, pp. 1-58.

Остале публикације:

  • Ћемаловић, Урош; Јовица Павловић и Стефан Стојаковић. На шта мислимо када кажемо енергетска транзиција кроз прекограничну међуопштинску сарадњу?, Институт за филозофију и друштвену теорију, Београд, 2023, str. 1-16.
  • Milutinović, Irina et al. Monitoring Media Pluralism in the Digital Era: Application of the Media Pluralism Monitor in the European Union, Albania, Montenegro, Republic of North Macedonia, Serbia & Turkey in the Year 2022 (Country Report: Serbia), European University Institute, Florence, 2023, pp. 1-42.
  • Павловић, Јовица. “Сарадња Србије са суседима – државама-чланицама ЕУ”, у: Ненад Ђурђевић (ур.), Националне мањине у односима Србије са суседима – Статус националних мањина у Србији и преговарање са ЕУ: Улога суседних земаља, Форум за етничке односе, вол. 7, бр. 1, Београд, 2017, стр. 25-57.
  • Јањић, Душан ет ал. Мањинска политика – Подстицање интеграција у Србију: анализа домета и препрека у остваривању Акционог плана Владе Републике Србије о остваривању права националних мањина, Форум за етничке односе, вол. 7, бр. 2, Београд, 2017, стр. 1-130.
  • Павловић, Јовица. Будућност односа Београда и Приштине: упоредна критичка анализа предложених политика, решења и смерница, Центар за примењене европске студије, Београд, 2019, стр. 1-41.
  • Павловић, Јовица. “Косово као платформа за политичко надигравање: питање националног идентитета, државног интереса или популистичке демагогије?” у: Душко Лопандић и Игор Давидовић (ур.), Политичко надигравање земаља Западног Балкана, Центар за примењене европске студије, Београд, 2022, стр. 243-283.

Учешће на научним скуповима, конференцијама и семинарима

  • 2024, Београд (Србија): Излагао на семинару о књизи др Ирине Милутиновић „Хибридни медији и хибридни режими: медијски плурализам и успон компетитивног ауторитаризма у савременој Европи“, одржаном у Институту за европске студије.
  • 2024, Праг (Чешка): Излагао на округлом столу „Разумевање проблема: Југоисточна Европа као бојно поље наратива“, организованом уз помоћ прашког Института за савремени развој и Вишеградског фонда.
  • 2023, Минхен (Немачка): Излагао на конференцији „Онлајн дезинформације у Србији: Улога домаћих и страних актера“, одржаној на Универзитету Бундесвера у Минхену.
  • 2022, Београд (Србија): Излагао на семинару „Општи избори у Шведској: шта нам говоре резултати избора?“, одржаном у Институту за европске студије.
  • 2022, Осијек (Хрватска): Излагао на округлом столу „Заштита животне средине и одрживи економски развој у Европској унији и државама у поступку приступања“, одржаном на Правном факултету Свеучилишта Јосипа Јураја Штросмајера у Осијеку.
  • 2021, Скопље (Северна Македонија): Излагао на онлајн семинару „Друштво и религија: етничке заједнице, идентитет и национализам“, одржаном у организацији Фондације Конрад Аденауер и Вилфед Мартенс центра за европске студије.
  • 2020, Единбург (Уједињено Краљевство): Програмска комисија Седамдесетог годишњег скупа Удружења за политичке науке Уједињеног Краљества прихватила предлог излагања, али је скуп отказан услед пандемије вируса COVID-19.
  • 2019, Софија (Бугарска): Излагао на Дванаестој конференцији за студије комуникологије и медија у Централној и Источној Европи, одржаној на Факултету за новинарство и масовне комуникације Софијског универзитета Св. Климент Охридски.
  • 2018, Београд (Србија): Излагао на семинару „Борба око граница: политичка социологија козмополитизма и комунитаризма“ на ком је главни говорник био проф. др Мајкл Церн, одржаном у Институту за филозофију и друштвену теорију.
  • 2017, Београд (Србија): Излагао на семинару „Политичка теорија територије“ на ком је главни говорник била проф. др Маргарет Мур, одржаном у Институту за филозофију и друштвену теорију.
  • 2017, Бриони (Хрватска): Излагао на Двадесет првом научном скупу за међународне односе и студије безбедности, одржаном у организацији Центра за међународне и сигурносне студије Факултета политичких знаности Свеучилишта у Загребу.
  • 2016, Кејптаун (Јужна Африка): Излагао на финалном скупу пројекта Медији, конфликт и демократизација (MeCoDEM), одржаном на Одељењу за политичке науке Универзитета у Кејптауну.
  • 2016, Познањ (Пољска): Излагао на Двадесет четвртом светском конгресу политичких наука Међународног удружења за политичке науке, одржаном у организацији Факултета за политичке науке и новинарство Универзитета Адам Мицкјевич. 

Биографија

Др Јовица Павловић је научни сарадник Института за европске студије. Посвећен је проучавању сепаратизма и иредентизма, као и других политичких феномена који подривају суверенитет и територијални интегритет постојећих међународно признатих земаља. Посебно се интересује за нормативне теорије сецесије, па стога и за право народа на самоопредељење.

Рођен је у Варшави 1989. године. Основну школу Роберт Ф. Вагнер завршава у Њујорку, а гимназију Образовне фондације Међународна матура у Стокхолму, где 2006. године уписује студије политикологије на Факултету политичких наука Стокхолмског универзитета. Уједно похађа и студије медија, културе и друштва на Универзитету Содерторн. Почетком 2009. године постаје најмлађи дипломирани политиколог, а средином 2011. у двадесет другој години живота и најмлађи мастер политиколог Стокхолмског универзитета. Дипломирао је на теми „Разлози НАТО интервенције на Косову: Критичка анализа супротстављених ставова,“ а мастерирао на теми „Критичка анализа дискурса путем ког српско друштво перципира ромску заједницу.“ По повратку у Србију 2013. године уписује докторске студије политикологије на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, где 2022. године успешно брани докторску дисертацију.

Као докторанд Факултета политичких наука у периоду од 2015. до 2017. године учествује на међународном истраживачком пројекту „Медији, комуникација и демократија (MeCoDEM)“ финансираном од стране Европске комисије у оквиру Седмог оквирног програма за истраживање и технолошки развој. У исто време учествује и на неколико истраживачких пројеката невладине организације Форум за етничке односе. У периоду од 2015. до 2016. године био је и стажиста одсека за културу одељења за односе с јавношћу Амбасаде Сједињених Америчких Држава у Београду, док је стипендиста немачке Фондације Конрад Аденауер био од 2016. до 2017. године.

У радни однос са Институтом за европске студије ступа у мају 2018. године, прво као истраживач
приправник, да би у мају 2019. године стекао звање истраживача сарадника, а у фебруару 2023.
године звање научног сарадника. У исто време постаје и стални сарадник невладине организације
Центар за примењене европске студије, а касније и Центра за екологију и одрживост.

Ожењен је, отац двоје деце. Енглески језик течно говори, чита и пише (ниво Ц2, IELTS тест урађен 2021. године). Служи се и шведским језиком (ниво Б1, тест Стокхолмског универзитета урађен 2011. године).