Из штампе је изашла књига Персонализам и Универзална декларација о људским правима др Ивана Чуло у издању Института за европске студије у Београду.
У раду се анализира и указује значај и допринос персонализма за модерно правно обликовање људских права. Персонализам као филозофски правац у којем је средиште „особа“ најизразитије се обликовао између два светска рата у Француској, а најзначајнији представници су Жак Маритен, Николај Берђајев, Дени де Ружмон, Габриел Марсел и Емануел Муније. Персоналисти су изградили целовиту и системску филозофску антропологију, па потом политичку филозофију на темељу којих развијају и своју властиту филозофију права – савремену верзију природно-правне концепције. Персоналистички концепти универзализма, особе и људског достојанства допринели су обликовању модерних људских права, интеграцији модерне Европе и другим позитивним кретањима у XX столећу. Концепт тзв. модерних „људских права“ смешта се у четврту деценију XX столећа и веже се уз Повељу Уједињених нација и Универзалну декларацију о људским правима. Показује се да је најзначајнији профилисани мислилац у одбрани концепта људских права Ж. Маритен те да је Универзална декларација у оквиру традиције природног права и персоналистичког хуманизма. Анализира се и доминантни персоналистички утицај на европске интеграције и европске акте о људским правима, пре свега на Конвенцију за заштиту људских права и темељних слобода те успоставу Европског суда за људска права. Указује се и на рефлексију персоналистичке мисли у националним уставноправним законодавствима.
Др Иван Чуло је хрватски правник и филозоф, предавач на Факултету филозофије и религијских знаности Свеучилишта у Загребу. Приређивач је и уредник неколико књига те аутор више од 80 научних и стручних радова с подручја права, филозофије, историје и социјалне мисли.
