[…] Najkraće, pod “politikom istorije” označavam (zlo)upotrebu istorije kao sredstva za održanje ili sticanje političke vlasti, za njenu legitimizaciju, kao i za političku mobilizaciju stanovništva. U ovom minimalnom određenju oslanjam se na stav po kome: “Politike istorije slede interese političkih, kulturnih, etničkih i drugih grupa u borbi za vlast – za njeno zadržavanje, ili za…
Категорија: Студије и монографије
Мирослав Прокопијевић: лице слободе, Топлички центар за демократију и људска права и Институт за европске студије, Прокупље и Београд, 2019.
Интелектуални потенцијал, огроман таленат и марљивост само су део фантастичног склопа који су Мирослава чинили тако посебним и другачијим у скученом свету и тескобним временима, несклоним људима великог формата. Али оно што је Мирослава суштински одвајало и измештало из сваког сврставања и упоредивости, тицало се првенствено његовог карактера. Мирослав Прокопијевић је био човек са ставом….
2018 Global Review of Constitutional Law
У издању Клоу центра за студије уставне демократије (Clough Center for the Study of Constitutional Democracy) при Бостонском колеџу управо је објављен Глобални преглед уставно-правног развоја у свету за 2018. годину (2018 Global Review of Constitutional Law), који покрива 65 држава. Аутор прилога о Србији је др Урош Ћемаловић, научни сарадник Института за европске студије….
Миша Ђурковић, Десна мисао у ХХ веку, ИК Зорана Стојановића, Сремски Карловци и Нови Сад, 2019.
Десна мисао у XX веку је синтеза дводеценијског рада Мише Ђурковића на изучавању овог простора политичке теорије. То је на нашим просторима прва свеобухватна студија развоја различитих облика десне традиције у динамичном и бурном двадесетом веку. Уз теоријски Увод и чак 16 поглавља, на преко 620 страна, читалац полази на разуђено и разноврсно путовање, током…
Игор Новаковић, Стална неутралност у Европи у постхладноратовском периоду, ИЕС, 2019.
Из Увода: Од завршетка Хладног рата питање неутралности/сталне неутралности као спољнополитичког и безбедносног статуса држава, материја од које „нема сложеније, суптилније и замршеније у међународном праву,“ скрајнута је из главних токова дебата о међународним односима и међународном праву. Доминантне теме постају промена међународног система, глобализација, растућа међузависност држава, промена безбедносних изазова и друге. Међутим, овај…
Иван Чуло, Персонализам и Универзална декларација о људским правима, ИЕС, 2019.
Из штампе је изашла књига Персонализам и Универзална декларација о људским правима др Ивана Чуло у издању Института за европске студије у Београду. У раду се анализира и указује значај и допринос персонализма за модерно правно обликовање људских права. Персонализам као филозофски правац у којем је средиште „особа“ најизразитије се обликовао између два светска рата…
Гордана Ђерић, Речник сувишних речи
У сарадњи Издавачке куће Златно руно из Београда и Института за европске студије објављен је Речник сувишних речи Гордане Ђерић. У формалном смислу Речник припада енциклопедијској лексикографији и представља збирку примера речи и израза који су се растали или са 1) значењем и смислом, или са 2) временом и контекстом у коме се употребљавају или…
Право интелектуалне својине и дигитална трансформација: нека актуелна питања
Управо је из штампе изашла монографија Право интелектуалне својине и дигитална трансформација – нека актуелна питања аутора др Уроша Ћемаловића, у издању Института за европске студије у Београду. На својих више од 200 страница, књига има за циљ да на јасан, занимљив и на интердисциплинарном приступу заснован начин прикаже услове за правну заштиту различитих видова…
Сања Арежина, Кина у Европи
At the time when the world is closely watching the rise of the PR China’s power on the international stage, the mechanisms employed by Beijing to position itself economically and politically in faraway regions attracts particular attention. There is no doubt that, in doing so, the country is led by the principles of voluntary cooperation…
Сања Ивић, Појам европског грађанина: Постмодернистичко преосмишљавање идеје грађанства
Савремена либералистичка концепција грађанства заснована је на идеји стабилног, фиксираног идентитета који добија значење кроз бројне бинарне опозиције, као што су: ми/они, грађанин/странац, сoпство /Друго и тако даље. Дефинисан овим бинарним хијерархијама, у оквиру којих се први термин перципира као доминантан зато што се сматра да происходи из разума, фиксирани, кохерентни појам идентитета неизбежно производи…