Књига Улога политичке школе СКЈ ,,Јосип Броз Тито“ у Кумровцу у распаду Социјалистичке Југославије аутора др Момчила Диклића (Удружење Срба из Хрватске и Институт за европске студије, 2022) представља несвакидашњи и из прве руке приказ улоге коју су најважнији руководећи људи чувене политичке школе у Кумровцу, некада познате као ,,највеће ковачнице братства и јединства“, сама школа, као и они који су је наследили у последњим годинама живота Социјалистичке Југославије имали у насилном разбијању исте. Аутор најпре даје широк историографски приказ везан за најважније друштвене и полтичке теме у послератној Југославији попут култа личности Јосипа Броза Тита, питања третирања четничког и усташког покрета, обрачуна са српским кадровима југословенске оријентације након 1948. године са незаобилазном темом Голог отока, а затим помера свој истраживачки фокус на оснивање полиитчке школе СКЈ ,,Јосип Броз Тито“ у Кумровцу, њену делатност и неке од кључних историјских личности везаних за распад СФРЈ које су кроз њу продефиловале попут Ивице Рачана који је постао директор школе 1980. године и имао једну од пресудних улога у разбијању државе. Књига пружа значајан увид у систем производње кадрова у поменутој школи од њеног оснивања 1980. године до распада 1990. године праћеног гашењем СКЈ, од којих су многи касније заузели важне позиције у независној Хрватској и њеним новоформираним странкама попут ХЏ-а и СДП-а, а који су претходно у идеолошком и практичном смислу развијали изразите антијугословенске и антисрпске позиције. Огромну вредност дате књиге представља и чињеница да је њен аутор др Момчило Диклић први и једини аутор магистарске тезе посвећене положају Срба у Хрватској у време авнојевске Хрватске, као и то да је аутор био васпитач у затвору ,,Голи оток“ и предавач на поменутој политичкој школи у Кумровцу, што га квалификује за аутентичног сведока процеса који су предмет истраживања ове књиге. Др Момчило Диклић последњих једанаест и по година свог радног века провео је на Институту за европске студије, где је 1. јула 2019. године пензионисан, оставивши иза себе богату научну грађу од 15 монографија и више десетина научних радова посвећених положају Срба у Хрватској и српско-хрватским односима. Рецензенти ове књиге која је написана на 227 страна и обилује научном грађом и изворним документима на којима почива су проф. др Петар Милосављевић и др Александар Гајић.
