Увод
Европска унија десет година живи последице Велике рецесије, односно финансијске и економске кризе, посебно интензивне током периода 2007-2009. Уз мноштво дилема, посртања, изазова, криза, разноразних незадовољстава, пројекат упркос свему опстаје. И после свих најава да ће се Еврозона распасти, односно да ће је Грчка напустити, она и даље постоји неокрњена, са изгледима да се прошири, можда и на 25 чланица у не тако дугом временском периоду. Наравно, поставља се питање колика је цена за њен опстанак и ко је плаћа, и то су неке од тема на које су аутори текстова у овом зборнику покушали да одговоре.
Потрудили смо се да на конференцији учествују еминентни српски економисти, који су истражили поједине домене привреда ЕУ. Циљ је био добити што вернију слику економских процеса, изазова и проблема са којима се ЕУ суочава, али и механизама, односно инструмената, којима их решава. Пред вама се налази скуп десет тематски блиских текстова посвећених економским проблемима Европске уније. Они су практични резултат конференције Института за европске студије: „Економски проблеми ЕУ”, која је одржана 31. маја 2017. у свечаној сали Института, пред бројном публиком, укључујући и колеге, као и новинаре.
Учесницима се прво обратила др Марина Јовићевић, помоћник министра спољних послова Србије задужена са европске интеграције. Она је рекла да је историја развоја ЕУ обележена кризама, али да је свака криза решавана преласком на виши ниво интеграције. Она је нагласила да данашњи талас популизма није озбиљно угрозио ЕУ, и да се уместо тога иде ка редефинисању карактера европских интеграција, са концептом Европе у више брзина. После поздравне речи директора Института за европске студије, Мише Ђурковића, те организатора конференције (Горан Николић), уводно излагање у оквиру првог панела (Основни узроци ‘секуларне стагнације’ привреда ЕУ, који је модерисао Мирослав Прокопијевић) имао је Борис Беговић. Тема је била: Успон и пад европског привредног раста. Беговић је указао на кључни проблем ЕУ, а то је снажно успоравање економског раста, које је узроковано успоравањем продуктивности. Потом се учесницима обратио Бошко Мијатовић, са темом: Евро: Новац без државе. Мијатовић је обрадио по њему кључни проблем ЕУ данас, а то је непостојање фискалне уније, што прети да уруши и монетарну унију. Мирослав Прокопијевић, у раду: Шта је кључни економски проблем ЕУ, је потенцирао стагнацију Европе, која је најспорије растући регион света (БДП 1961-2015. је растао само 2,7% просечно годишње; док је стопа раста ЕУ 2009-2015. била тек 0,9%). Поред тога, напоменуо је да током неколико деценија (од 1960-их до данас) релативни удео ЕУ у светској производњи, трговини и инвестицијама практично преполовио. Потом је излагање имао Владимир Ристановић, који је обрадио тему: Аномалије тржишта ЕУ.
Након дискусије уследио је други панел: Структурна анализа и перспективе привредног раста економија ЕУ (модератор: Горан Николић). Прво излагање имао је Мирослав Здравковић са истраживањем: Опадање релативног значаја ЕУ у светској економији. Здравковић је, користећи бројне податке и графиконе, пластично показао вишедеценијски тренд смањивања глобалног значаја ЕУ када је у питању укупна светска производња, инвестиције или међународна трговина. Михаил Лобанов (коауторство са Јеленом Звездановић Лобановом) је представио тему: „Резултати структурне трансформације индустрије земаља ЦИЕ и ЈИЕ у периоду 1990-2015. године”. Анализирани су модалитети структурних промена некадашњих социјалистичких земаља, са акцентом на успешне моделе, попут оног у Чешкој или Пољској. Иван Николић је приказао истраживање: Компаративна анализа укључивања сиве економије у БДП: ЕУ и Србија. Кључни налаз је веома значајан за креаторе домаће економске политике а то је да је наш БДП знатно потцењен, вероватно за десетину. Потом је предавање имао Марко Маловић (‘Клиничка слика кризе у Еврозони: Има ли основа за оптимизам?). Маловић је указао на монетарне проблеме Еврозоне, и њену лошу перспективу ако се не предузму реформе попут финализовања банкарске уније. После Слободана Зечевића, који је обрадио тему економског федерализма ЕУ (од самог настанка те супранационалне организације), последњи се присутнима обратио организатор конференције, у име Института за европске студије, Горан Николић. Тема је била: Актуелни економски индикатори и перспективе раста економија Еврозоне и ЕУ. Николић је анализирао економске резултате у првој половини 2017, који су истина охрабрујући, али и је потенцирао и то да је тек престигнут предкризни ниво (нпр. БДП је тек за око 4% већи него пре деценију). Након тога је уследила дискусија.
Надамо се да ће ово посебно издање часописа „Култура полиса” имати извесног утицаја на јавност, академску заједницу, али пре свега на државну администрацију, која треба да креира нашу економску политику. Овој је посебно важно имајући у виду да је ЕУ наш доминантан економски партнер (у свим кључним релацијама, од робне и размене услуга, до прилива страних директних инвестиција, кредита, дознака и донација), који уз то има растући утицај и на креирање наше спољне политике.
Цео текст зборника можете преузети овде:
Економски проблеми ЕУ