У првој студији [Хришћанска философија: pro et contra] је приказано како је српска академска средина осамдесетих година (и касније) реаговала на поновно појављивање и укључивање хришћанских мислилаца у философски живот, а у другој [Философ и хришћанство] како је тих година изгледао сусрет једног философа – агностика и левичара – са хришћанском вером и философијом. Оба огледа показују, пре свега, да се у српској философији већ од раних осамдесетих година прошлога столећа однос вере и разума, тј. теологије и философије, не може више посматрати искључиво у контексту сукоба југословенског марксизма и религије…
[Из Предговора]