Представљамо вам нову књигу професора Дамјана Крњевића Мишковића, „Изабрани
есеји Леа Штрауса, Стенлија Розена и Пјера Маноа”, у издању Института за европске
студије. Дамјан Крњевић Мишковић је професор геополитичке праксе на ADA
University у Бакуу (Азербејџан), директор за истраживање у Институту за развој и
дипломатију (Institute for Development and Diplomacy) и главни уредник часописа Baku
Dialogues. Од 2004. до 2013. године био је сукцесивно саветник председника Србије,
министра спољних послова Србије и председника Генералне скупштине Уједињених
нација. Након тога био је извршни директор Центра за међународну сарадњу и
одрживи развој (ЦИРСД), као и уредник часописа Horizons, док је претходних година
такође био одговорни уредник вашингтонског часописа The National Interest.
У овој књизи аутор је приредио дела тројице најважнијих политичких филозофа
последњих сто година – Леа Штрауса (Leo Strauss) и двојице његових најозбиљнијих
ученика, Стенлија Розена (Stanley Rosen) и Пјера Маноа (Pierre Manent). Српска
читалачка публика овом књигом добија својеврстан увод не само у политичку
феноменологију (коју проф. Крњевић дефинише у свом темељном Уводу као „логос
(logos) или расуђивање о феноменима (phainomena) или појавама људске ситуације,
остварене са становишта саме појаве – другим речима, политичка феноменологија је
утемељена студија људске ситуације у смислу феномена саме политике: човека и
његовог света онаквима какви јесу, а не онаквима какви би могли или требали бити“),
већ и могућност да, на основу размишљања ових политичких филозофа, боље разуме
неке од процеса који данас происходе у нашем народу, друштву и земљи, укључујући
питање да ли српски народ у потпуности припада Европи. Као што проф. Крњевић
пише, главни критеријум одговора на ово суштинско питање идентитета једног „малог
народа“ (формулација Исидоре Секулић) „заснован је на партикуларизацији
универзалног обраћајући се стварним историјским околностима. Ово се може
формулисати следећим начином: да би у потпуности припадао Европи, извесан народ је
морао да има свој првобитан сусрет између разума и откривења, између филозофије и
(у овом случају) хришћанства, у право време и под правим околностима.“
