У овој монографији истражују се историјске, културне и филозофске претпоставке које су пратиле настанак Универзалне декларације о људским правима Уједињених нација (1948), анализирајући дебату о томе шта заправо значи „универзалност“ људских права. Посебна пажња посвећена је УНЕСKО-вом пројекту о филозофским основама људских права, који је 1947. године предводио француски филозоф Жак Маритен. У оквиру тог пројекта организована је дебата која је окупила интелектуалце, дипломате и филозофе из различитих делова света – укључујући представнике западних либералних демократија, али и различитих исламских, конфучијанских и других „не-западних“ традиција – како би покушали да дефинишу заједничко разумевање људских права.
Ова студија показује да је, упркос почетној разноликости ставова, коначна верзија Декларацијебила обликована првенствено према западној либерално-хуманистичкој концепцији људских права, заснованој на индивидуализму, аутономији субјекта и идеји природних права. Идеје представника исламских, конфучијанских, хиндуистичких и других „не-западних“ традиција, које су наглашавале заједницу, дужност и хармоничне односе између појединца и друштва, углавном су биле маргинализоване. То је довело до ограничене легитимности и проблема у примени људских права у различитим културним контекстима, као и до тензија између универзалистичких и релативистичких приступа, које и данас обликују глобалне расправе о људским правима и културној разноликости.
У завршним поглављима ове монографије разматра се питање могућности глобалног консензуса о људским правима у свету дубоких културних разлика. У том контексту, анализирају се филозофске визије Ханса-Георга Гадамера (појам „фузије хоризоната“); Чарлса Тејлора (политика признања и дијалошког разумевања); Џона Ролса (концепт „преклапајућег консензуса“ између различитих моралних и политичких доктрина); Јасуакија Онуме (међуцивилизацијски приступ и идеја интеркултуралног дијалога); Ђанија Ватима (херменеутика отворености и толеранције) и Димитрија Митриновића (идеја космополитске синтезе источних и западних духовних традиција), који на различите начине траже пут ка успостављању интеркултурног темеља универзалности људских права. Закључак студије наглашава потребу за херменеутичким приступом, заснованим на узајамном разумевању и интеркултурном дијалогу, који би препознао динамичку природу људских права и допринео превазилажењу конфликата између различитих култура и цивилизација.
https://www.bloomsbury.com/us/eastern-and-western-conceptions-of-human-rights-9781978771918
