У времену оспоравања процеса европске интеграције код нас и у свету, расправљати о уставном поретку Европске уније јесте научни изазов. С обзиром на то да нема формално-правног акта под називом устав Европске уније, наизглед, лако је оборити тезу о постојању уставног права и поретка Европске уније. Ипак, тај аргумент није пресудан. У суштини, није толико важан назив, већ статус акта. Уједињено Краљевство, као једна од најстаријих европских демократских држава, нема писани акт под називом устав. Уговори о оснивању Европске уније имају уставну улогу.
У овом тренутку, Европска унија се не може сматрати класичном федералном државом због очигледног мањка овлашћења на наднационалном нивоу. О њој се може говорити као о федералној заједници, која је изворно имала за циљ да прерасте у нешто више од тога. У историјском смислу ово стање само по себи није ново. Оно се јављало и у XIX веку код тзв. федералних држава у настајању, попут Сједињених Америчких Држава или Швајцарске Конфедерације.
