Skip to content
Институт за европске студије

Институт за европске студије

ИЕС

Menu
  • Почетна
  • Вести
  • Трибина
  • Издања
  • Истраживања
  • О нама
    • Сарадници
    • Документа
    • Контакт
  • СРЕС
  • Репозиторијум
  • English
Menu

Европа и Југославија: проблеми интеграције, модернизације и транзиције

Posted on 11. септембар 2000. by sonnar.admin

1996 – 2000
Глобални истраживачки пројект замишљен је као интердисциплинарно истраживање спољашњих и унутрашњих предуслова реалистички оствариве стратегије транзиције. Пројект се ослања на резултате претходног глобалног пројекта: “Европа у трансформацији: природа, правци и перспективе”. У претходном истраживачком периоду нагласк је стављен, пре свега, на узроке југословенске дезинтеграције и улогу Европе у југословенској кризи. Средиште садашњег истраживања је на проналажењу стратегије уклапања СР Југославије у европске, регионалне и глобалне процесе. То налаже узимање у обзир не само унутрашњих процеса у СР Југославији већ и природе и недоречености европске интеграције, особито у постмастрихтском периоду.

Циљ истраживања

Пројект има три различита циља који одговарају трима нивоима анализе:
а) Стицање увида у природу садашње западноевропске реконструкције која обухвата симултане процесе транснационализације, интеграције и регионализације. То значи проучавање нормативних, политичких и економских аспеката текуће европске еволуције, уочавање њених антиномија и изналажење модуса њиховог разрешења. Ово истраживање ће, између осталог обухватити и процену потребе за новом демократском агендом као одговор на појаву тензија између националних држава и наднационалних заједница.
б) Целовита анализа могућности развоја друштва СР Југослвије у периоду после рата и санкција. Пројект ће покушати да одговори на питања као је могуће превазићи кризу модернизације, заобићи даље дезинтегративне тенденције, оштре друштвене сукобе успоставити основ за иреверзибилне структуралне политичке и економске реформе. Измећу осталог, истраживање ће обухватити и улогу Југолавије у интеграцији Балканског региона.
в) Утврђивање разлика у почетним фазама транзиције источноевропских земаља и уопштавање њихових искустава. Пројект ће се особито усредсредити на два питања: Који су последице настојања ових земаља да се приближе Европској унији када се тиме интерес њихове међусобне кооперације ограничен и какве су геополитичке безбедносне последице ширења ЕУ и НАТО на подручје Источне Европе.

Подпројекти

Глобални пројект је подељен на четири подпројекта. Сваки подпројект реализоваће истраживачки тим састављен , мада не искључиво, од истраживача Института.
1. Европске интеграције после Мастрихта—сагласности и антиномије
– Трансформација нормативног концепта европске интеграције;
– Национална држава и наднационалне заједнице;
– Европска унија као модел европске интеграције;
– Улога Немачке у обликовању Европе у 21. веку;
– Конституционална економија Европске уније;
– Монетарна унија у ЕУ;
– Концептуалне и институционалне тешкоће европске колективне безбедности;
– Статус грађанина и националност у ЕУ;
– Културна политика Европске уније и Савета Европе;
– Медијска политика и јавно мњење у ЕУ.

2. СР Југославија у савременој Европи: предуслови и препреке модернизације
– Југославија у светлу филозофско-политичких парадигми Европе;
– Прилагођавање СР Југославије Европској интеграцији;
– Правни и политички статус Југославије данас;
– Европски стандарди људских и мањинских права и њихова имплементација у Западној Европи и Југославији;
– Стратегија решавања унутрашњих конфликата у бившој Југославији;
– Интервенционизам као модус решавања конфликата у свету после Хладног рата ;
– Санкције и Нови светски поредак: СР Југославија, Ирак, Либија, Хаити;
– Статус СР Југославије у оквиру регионалног и Европског система колективне безбедности;
– Хронологија југословенске кризе.

3. Компаративна истраживања транзиције у источно европским земљама
– Пост-комунистичка модернизација:компаративни аспекти економских и политичких трансформација;
– Либерализам, социјализам и трансформација Источне и Средње Европе;
– Партије и партијски системи у новонасталим демократијама—парламентарни и председнички системи;
– Етнички конфликти у пост-комунизму.

4. Балкан као европски регион: положај и перспективе
– Региони као елементи европске интеграције: еволуција и институционализација регионалних аутономија;
– Статус Балкана у постхладноратовској ери и његови изгледи у интегративним процесима европског Запада;
– Национална држава, самоопредељење и мањине на Балкану – између принципа и праксе;
– Могућности и препреке за економску и политичку кооперацију балканских земаља.

Трибина

  • 29. мај – Метју Крениг – „Countering The Security Threat Posed by China: Perspectives from Europe and the United States“
  • 28. мај – Научна конференција ,, Историја културне дипломатије Југославије“
  • 12. мај – Трговина, моћ и неизвесност: Србија у времену турбуленција међународних економских односа

Вести

  • Мср Петар Милутиновић учествовао је на међународној научној конференцији у организацији Универзитета за економију и привреду у Братислави
  • Мср Слађана Ћурчић, истраживач сарадник, 8. и 9. маја учествовала је на међународној конференцији у Бриселу ,,Reimagining peace 2025”
  • Др Стеван Гајић и др Миша Ђурковић у посети Ирану

YouTube

Пратите нас

  • Facebook
  • Twitter
  • Instagram
  • LinkedIn
  • YouTube
  • Google Podcasts

Вакцинација

Партнери

Гости

Claus Offe, Ulrich Preuss, Zbigniew Brzezinski, Jože Mencinger, Roger Griffin, Chantal Delsol, Philippe Schmitter, Jan Zielonka, Jan Oberg, Heather Grabbe, Jens Reuter, Misha Glenny, Milica Uvalić, Damir Grubiša, Nikolai Mladenov, Владимир Глигоров, Daniel Daianu, Michael Davenport, Бранко Милановић, Александар Павковић, Adam Balcer, Efraim Zuroff, Eduardo Luis Aguirre, Леонид Савин, Diego Fusaro, Јасмина Вујић, Matteo Bonomi, Дејан Јовић, Leonas Tolvaišis, Дејан Михаиловић, Luca Volonte, Александр Гельевич Дугин, Еле́на Гео́ргиевна Пономарёва, Thomas Fleming, Никита Викторович Бондарев, Jim Seroka, Dan Lazea, Michael Freeden, Melvin Schut, Hannes Hofbauer, Андре́й Ильи́ч Фу́рсов, Fabio Indeo, Marc Jongen, Carlos Juárez Centeno, Horacio Cerutti-Guldberg, Gerd Morgenthaler, Vera Stojarova, Chinmoy Guha, Stephen Baskerville, Noel O’Sullivan, Christopher Coker, Spyros Economides, Allan Carlson, Михаи́л Генна́дьевич Деля́гин, Birgül Demirtaş, Armando Marques Guedes, Evangelos Protopapadakis, Gorazd Kocijančič, Andreas Kinneging, Wolfram Kaiser, Ufuk Ulutaş, Alexis Dantas, Ian Fishback, Thomas Gutmann, Katja Stoppenbrink, Adrian Pop, Georgios Katrougalos, Wolfgang Schmale, Max Otte, Philip Hammond, Peter Galbraith, Gladen Pappin, Timothy Les, Adina Portaru, Kai Michael Kenkel, Едуард Попов, Небојша Владисављевић, Paul Weindling, Francesco Stolfi, Дарко Танасковић, Венцеслав Димов, Владан Петров, Hüseyin Bağcı, Nuno Morgado, Бранко Милановић, Ferenc Hörcher, Heinz Gärtner, Andrés Malamud, Manuel Alcantara Sáez, Markku Kangaspuro, Фјодор Лукјанов, Gian Luca Gardinii, Aristotle Kallis, Ofir Haivry, Lord David Owen, Jose Angel Ruiz Himenez, Spyridon N Litsas
Контакт Webmail Јавне набавке

©2022 Institut za evropske studije

©2025 Институт за европске студије | Built using WordPress and Responsive Blogily theme by Superb