1996 – 2000
Глобални истраживачки пројект замишљен је као интердисциплинарно истраживање спољашњих и унутрашњих предуслова реалистички оствариве стратегије транзиције. Пројект се ослања на резултате претходног глобалног пројекта: “Европа у трансформацији: природа, правци и перспективе”. У претходном истраживачком периоду нагласк је стављен, пре свега, на узроке југословенске дезинтеграције и улогу Европе у југословенској кризи. Средиште садашњег истраживања је на проналажењу стратегије уклапања СР Југославије у европске, регионалне и глобалне процесе. То налаже узимање у обзир не само унутрашњих процеса у СР Југославији већ и природе и недоречености европске интеграције, особито у постмастрихтском периоду.
Циљ истраживања
Пројект има три различита циља који одговарају трима нивоима анализе:
а) Стицање увида у природу садашње западноевропске реконструкције која обухвата симултане процесе транснационализације, интеграције и регионализације. То значи проучавање нормативних, политичких и економских аспеката текуће европске еволуције, уочавање њених антиномија и изналажење модуса њиховог разрешења. Ово истраживање ће, између осталог обухватити и процену потребе за новом демократском агендом као одговор на појаву тензија између националних држава и наднационалних заједница.
б) Целовита анализа могућности развоја друштва СР Југослвије у периоду после рата и санкција. Пројект ће покушати да одговори на питања као је могуће превазићи кризу модернизације, заобићи даље дезинтегративне тенденције, оштре друштвене сукобе успоставити основ за иреверзибилне структуралне политичке и економске реформе. Измећу осталог, истраживање ће обухватити и улогу Југолавије у интеграцији Балканског региона.
в) Утврђивање разлика у почетним фазама транзиције источноевропских земаља и уопштавање њихових искустава. Пројект ће се особито усредсредити на два питања: Који су последице настојања ових земаља да се приближе Европској унији када се тиме интерес њихове међусобне кооперације ограничен и какве су геополитичке безбедносне последице ширења ЕУ и НАТО на подручје Источне Европе.
Подпројекти
Глобални пројект је подељен на четири подпројекта. Сваки подпројект реализоваће истраживачки тим састављен , мада не искључиво, од истраживача Института.
1. Европске интеграције после Мастрихта—сагласности и антиномије
– Трансформација нормативног концепта европске интеграције;
– Национална држава и наднационалне заједнице;
– Европска унија као модел европске интеграције;
– Улога Немачке у обликовању Европе у 21. веку;
– Конституционална економија Европске уније;
– Монетарна унија у ЕУ;
– Концептуалне и институционалне тешкоће европске колективне безбедности;
– Статус грађанина и националност у ЕУ;
– Културна политика Европске уније и Савета Европе;
– Медијска политика и јавно мњење у ЕУ.
2. СР Југославија у савременој Европи: предуслови и препреке модернизације
– Југославија у светлу филозофско-политичких парадигми Европе;
– Прилагођавање СР Југославије Европској интеграцији;
– Правни и политички статус Југославије данас;
– Европски стандарди људских и мањинских права и њихова имплементација у Западној Европи и Југославији;
– Стратегија решавања унутрашњих конфликата у бившој Југославији;
– Интервенционизам као модус решавања конфликата у свету после Хладног рата ;
– Санкције и Нови светски поредак: СР Југославија, Ирак, Либија, Хаити;
– Статус СР Југославије у оквиру регионалног и Европског система колективне безбедности;
– Хронологија југословенске кризе.
3. Компаративна истраживања транзиције у источно европским земљама
– Пост-комунистичка модернизација:компаративни аспекти економских и политичких трансформација;
– Либерализам, социјализам и трансформација Источне и Средње Европе;
– Партије и партијски системи у новонасталим демократијама—парламентарни и председнички системи;
– Етнички конфликти у пост-комунизму.
4. Балкан као европски регион: положај и перспективе
– Региони као елементи европске интеграције: еволуција и институционализација регионалних аутономија;
– Статус Балкана у постхладноратовској ери и његови изгледи у интегративним процесима европског Запада;
– Национална држава, самоопредељење и мањине на Балкану – између принципа и праксе;
– Могућности и препреке за економску и политичку кооперацију балканских земаља.