Монографија Хибридни медији и хибридни режими. Медијски плурализам и успон компетитивног ауторитаризма у савременој Европи објављена је у суиздању Издавачке куће „Архипелаг“ и Института за европске студије у Београду, 2023. године.
Студија обима 400 страна почива на прегледу најновије теоријске и емпиријске литературе о медијима, демократизацији и мешовитим режимима, као и на детаљном емпиријском истраживању нормативног оквира и независности медија у изабраним државама. Циљ овог дела је да проучи основне тешкоће и изазове са којима се концепт медијског плурализма суочава у контексту растућег такмичарског (компетитивног) ауторитаризма у савременој Европи. Анализа у најширем смислу обухвата област политичког система и област медија, а у ужем смислу, као интердисциплинарна анализа, користи сазнајне аспекте научних дисциплина као што су: политички систем, социологија, политичка социологија, право, медијски систем, комуникологија, социологија медија и медијско право. Ауторка даје преглед савремених теоријских расправа из упоредних медијских система и упоредне политике, нарочито компаративне анализе политичких режима, и тако поставља основу за анализу емпиријског материјала, нарочито прикупљеног у међународном истраживачком пројекту на челу са истраживачима из Европског универзитетског института у Фиренци (ауторка води истраживачки тим за Србију).
Монографија се састоји из шест поглавља, укључујући уводна и закључна разматрања. Теоријски оквир медијског плурализма и такмичарског ауторитаризма, као и њихових међусобних веза, постављен је у поглављима II-IV; следи емпиријска анализа у поглављу V, из угла нормативног оквира и политичке независности медија, посебно за одабране случајеве – Мађарску, Србију, Црну Гору, Северну Македонију, Албанију и Турску. Студија закључује да је тренд урушавања медијског плурализма у савременим европским државама изражен у најоштријем облику у мешовитим режимима, прецизније, у такмичарским ауторитарним режимима у више држава нашег проширеног региона, те да су кључни проблеми одсуство владавине права и политички паралелизам.
Ова научна монографија представља оригиналан научни рад који даје вишеструки допринос научној литератури. Прво, студија даје преглед савремених теоријских расправа о медијском плурализму, како у демократијама тако и у мешовитим режимима. Друго, излажу се најновије дебате у литератури о демократизацији и мешовитим режимима, као и трендови у развоју политичких режима, нарочито оних испод прага демократије, и то на основу утицајних међународних извештаја о стању демократије у великом броју држава и самоуправних територија. Треће, износи се преглед најновијих расправа у научној литератури о негативном утицају мешовитих режима на медијски плурализам. Четврто, студија анализира различите аспекте урушавања медијског плурализма у одабраним државама Југоисточне и Средње Европе у последњих неколико година на основу обимног емпиријског истраживања у оквиру великог међународног пројекта о медијском плурализму.
Стога је ова књига вредно штиво стручњацима који се баве анализом политичких процеса, развојем политичког и медијског система, студентима и осталим заинтересованима. Она потенцијално има и велики друштвени допринос, указујући на правце пожељне друштвене активности како би се унапредили аспекти медијске и демократске разноликости у мешовитим политичким системима.
