УВОДНА РЕЧ
Током последњих година, Институт за европске студије доживео је велике промене. Трибина Института постала је место препознато у регионалним, али и ширим оквирима као једно од најзанимљивијих академских простора за сусрете, дебате, полемике и праћење актуелних догађаја. Као што ће читаоци моћи да виде, трибине обухватају веома разнолике програме, од великих међународних и регионалних конференција, преко гостовања великих имена европске и светске науке, затим важних актера из региона, политичара, дипломата, до младих научника, доктораната којима је некада ово и први наступ.
Теме којима смо се бавили су такође веома шаролике. Институт је пре свега политиколошког усмерења, но због свог мултидисциплинарног састава и научне радозналости отворене и ка контроверзним темама, код нас су присутна и нетипична истраживања попут оних из биоетике, конспирологије итд.
Но, најважнија промена која се код нас десила јесте значајно подмлађивање институтског кадра. Неке колеге су отишле у пензију, те су уместо њих дошли млађи сарадници. Захваљујући одлуци Министарства да отвори науку за запошљавање хиљаду доктораната, ми смо добили петоро–шесторо одличних нових сарадника, који су Институту донели много тога доброг. Реч је о веома талентованим и образованим младим научницима, изразито стручним у областима којима се примарно баве, али који пажљиво прате и друге, врло специфичне теме и културна подручја захваљујући познавању светских језика.
У међувремену, ове младе колеге су за непуне две године почеле да граде сасвим солидну научну и јавну каријеру, да објављују радове и наступају на међународним скуповима у земљи и иностранству. Овде, међутим, представљамо једну од првих активности којима су приступили на пројекту Института. Писање извештаја са трибина имало је веома важну функцију и за младе колеге и за Институт. Извештаји су на леп и концизан начин представљали оно што се на трибини дешавало, па је објављивањем на порталу „Стање ствари”, са којим имамо трајну сарадњу, ова информација долазила до шире јавности. Са друге стране, младе колеге су тако по први пут излазиле у јавност, вежбале јавну реч и оправдано скретале пажњу на своје научне и публицистичке потенцијале, што није остало незапажено.
Све у свему, у овом Летопису представљамо прву годину континуираног праћења трбина, академску годину 2018–2019. Тиме остављамо леп траг и о својим активностима, и о првим академским корацима једне сјајне нове генерације наших колега. Верујемо да ће и наша академска заједница у овом рукопису наћи доста вредног материјала који би иначе остао без забележеног трага, као и да ће то бити начин да се упознају са радом неких актера и темама које би касније могли детаљније да прате и изучавају.
МИША ЂУРКОВИЋ