Институт за европске студије објавио је књигу Политика склада: Корпоративизам у историји идеја др Новака Гајића. Она је посвећена једном од најразнороднијих политичких феномена, који се вековима јављао као део различитих политичких поредака и концепција, па као понорница нестајао, да би у новим облицима поново избијао на површину. Корпоративизам се овде посматра као настојање да се стабилност поретка постигне политичким организовањем друштва кроз узајамно и политичким системом признате групе које су саздане према улози коју у том друштву имају.
Средишњи део монографије чини преглед многобројних и разнородних корпоративистичких идеја, од њихових античких темеља, преко средњовековних и нововековних концепција, до времена после светских ратова. Историју идеја прати осврт на историју њихове примене – од сталешких скупштина средњег века до фашизма и самоуправљања. Поред историјског аспекта, књига указује на ширину спектра ових идеја, па ће се читалац сусрести са Полибијем, Цицероном, Томом Аквинским, Алтузијем, Хегелом, Прудоном, Лавом XIII, Диркемом, Ђентилеом, Гиденсом и многим другим мислиоцима. Она показује да корпоративизам може бити и десничарски, и левичарски, и центристички, а да му корени могу бити и у конзервативизму и у социјализму, па чак и у либерализму. Посебна пажња посвећена је дефинисању корпоративизма, са прегледом различитих приступа и указивањем на сложеност овог политичког феномена и тешкоће у његовом разумевању, уз ауторово настојање да понуди властито одређење. Књига је закључена расправом о могућностима суживота корпоративизма са демократијом и либерализмом, чији део је и разрада могућих модела његовог институционализовања и парламентарног артикулисања.
Из рецензија:
Новак Гајић је концепцију корпоративизма оригинално, како теоријским приступом тако и логичко-методолошким поступком, анализирао током његовог историјског развоја. Приказао је генезу корпоративизма у оквирима историје политичких идеја. Он је проблематизовао различита дефинисања, виђења и разумевања корпоративизма, али је понудио и своју дефиницију. Такође, назначио је и све теоријске и практичне проблеме који прате значења и разумевања корпоративизма током историје организованих друштава.
проф. др Ђуро Шушњић
Код нас нажалост нема озбиљних прегледних дела о феномену корпоративизма, осим одредница у енциклопедијама и местимичних чланака. Стога је Гајићев покушај да се свеобухватно избори са овом тематиком изузетно значајан за нашу културу и историју идеја. […] Рукопис је рађен врло темељно и веома је квалитетан и одмерен, лишен стандардних предрасуда које прате обраду корпоративизма.
др Миша Ђурковић
Аутор приказује расправу о постизању склада између политичких, економских и друштвених чинилаца заједнице и дилеме функционисања политичких система са корпоративистичким елементима. Корпоративизам је процес успостављања баланса између различитих интереса у политичком систему и тражења мере задовољавања парцијалних-групних и интереса целине. То у суштини јесте главни изазов сваког политичког система.
проф. др Милан Јовановић
