Савремена либералистичка концепција грађанства заснована је на идеји стабилног, фиксираног идентитета који добија значење кроз бројне бинарне опозиције, као што су: ми/они, грађанин/странац, сoпство /Друго и тако даље. Дефинисан овим бинарним хијерархијама, у оквиру којих се први термин перципира као доминантан зато што се сматра да происходи из разума, фиксирани, кохерентни појам идентитета неизбежно производи искљученост и маргинализацију. Постмодерна концепција грађанства произлази из критике и преосмишљавања ових есенцијалистичких и универзалистичких појмова идентитета.
Истражујући европски идентитет и европско грађанство из филозофске перспективе, ова монографија указује на дискурзивну конструисаност ових појмова. Ауторка се ослања на херменеутички приступ у свом тумачењу европског грађанства и идентитета кроз пажљиво читање европских уговора и других службених докумената. Кроз ову детаљну анализу, ауторка читаоцима представља конкретне примере модерних и постмодерних концепата идентитета унутар Европе. Штавише, ова монографија истражује и бројне савремене изазове, као што су утицај Брегзита, миграцијске кризе и ширења националистичких дискурса на савремено поимање европског грађанства и идентитета.
