Ново издање Института за европске студије обухвата излагања са два прошлогодишња скупа о положају Српске православне цркве данас и о улози тајних служби у демократским друштвима. Уместо писаних реферата добили смо концизне и фокусиране полиси анализе што је резултовало са 150 страна изузетно корисног и актуелног материјала.
Како се СПЦ сналази у новим условима деловања у друштву, како се сналази са новим темама и како реагује на изазове у друштву? Током последњих тридесет година велике теме попут положаја српских земаља, одбране Космета, очувања идентитета, допуњене су питањима биоетике, положаја породице, питањем односа СПЦ према трансплантацији органа нпр, статусу ембриона или вакцинама. То су све теме које занимају вернике, а где Црква најчешће није имала јасан и дефинисан став.
Где је граница деловања служби? Где је граница неопходне цивилне контроле службе? Шта је са питањима шверца? Да ли службе могу и смеју у демократијама да имају своје људе, новинаре, медије, политичаре?
Нема озбиљне државе без озбиљне службе, бар једне, а обично их буде и више. Кад год се сетите најважнијих имена или најјачих служби данашњице, по правилу су то службе демократских држава. Дакле, није случајно да постоји озбиљна корелација између демократских држава и јаких служби, јер не постоји озбиљна плурална демократија ако не постоји озбиљан безбедносни систем и контраобавештајни систем који може да је чува. У том смислу је важно истражити како ови системи функционишу у развијеним земљама, пре свега у демократским државама.
