Др Алекса Филиповић

Posted on by Marija Marsenic

Др Алекса Филиповић

научни сарадник

Google Scholar
ORCID
ResearchGate

Образовање:

  • Доктор политичких наука (к.полит.н.), Санктпетербуршки државни универзитет (СПБГУ), година: 2023.
  • Постдипломске студије из међународних односа (57 th Diploma Programme – DLG), Бечка дипломатска академија (Diplomatische Akademie Wien), година: 2021.
  • Магистар (магистр), Факултет међународних односа Санктпетербуршког државног универзитета (ФМО СПБГУ); година: 2018.
  • Мастер политиколог за међународне послове, Факултет политичких наука Универзитета у Београду; година: 2015.
  • Мастер економиста, Универзитет Сингидунум, Београд; година: 2014.
  • Дипломирани политиколог за међународне послове, Факултет политичких наука Универзитета у Београду; година: 2013.

Области интересовања:

  • Партије деснице у Европи
  • Политички системи скандинавских земаља
  • Политички системи Русије и земаља постсовјетског простора
  • Односи скандинавских земаља и Русије
  • Дипломатија вакцина
  • Правни и етички проблеми употребе вештачке интелигенције у савременим оружаним системима

Познавање језика:

  • Српски: матерњи језик
  • Енглески: течно
  • Руски: течно
  • Француски: средњи ниво
  • Немачки: основни ниво

Публикације:

Поглавља у тематским зборницима:

  • Филиповић, А. (2023). Преглед совјетског и руског академског истраживања фашизма. У: Ђурковић, М. (уред.)(2023). Фашизам у нашој епохи (стр. 238-259). Београд: Чигоја, ISBN: 978-86-531-0922-6.
  • Филипович, А. (2020). Электоральные успехи правопопулистских партий в Финляндии, Швеции и Норвегии (с. 168-179). Правый популизм: глобальный тренд и региональные особенности: монография / Н.К.Капитонова, И.Э.Магадеев, В.О.Печатнов [и др.]; под редакцией Л.С.Окуневой, А.И.Тэвдой- Бурмули; Московский государственный институт международных отношений (университет) Министерства иностранных дел Российской Федерации. — Москва: МГИМО-Университет, 2020. — 404, [1] с. ISBN: 978-5-9228-2279-4
  • Filipović, A. (2019). “Kosovo and Metohija — history and current developments in the region” (pp. 252-264). Digest of World Politics – Annual Review, Volume 9, Saint-Petersburg State University. УДК: 94+327.56+341.1/8
  • Филипович, А. (2019). «Популистские партии в правительствах Чехии и Словакии — партнеры или соперники в диалоге с Россией?» (с. 379-397). Сборник работ VII международной студенческой научной конференции “РОССИЯ в глобальном мире: новые вызовы и возможности”, Санкт-Петербургский государственный университет. ISBN: 978-5-98620-409-3.

Научни радови:

  • Maier Marina & Filipović Aleksa. “Russian Extraterritorial Naturalisation of Populations – Towards Conceptualisation of the Strategic Policy”, The Review of International Affairs, Vol. 74, No 1188, 2023, pp. 27-50. ISSN: 0486-6096. eISSN: 2955-9030.
  • Filipović, Aleksa. ’’Lethal Autonomous Weapon Systems (LAWS): Towards global regulation or indiscriminate employment?’’. Politička revija, vol. 75, br. 1, 2023, str. 211-232. ISSN: 1451-4281.
  • Filipović Aleksa. ’’Vaccine diplomacy during the COVID-19 pandemic on the example of the Republic of Serbia’’. Международные отношения, № 4., 2021, стр. 15 – 31. ISSN: 2305-560X. eISSN: 2454-0641.
  • Filipović Aleksa. “The impact of right-wing populist parties upon national policy with regards to the Russian Federation: the case of the Progress Party (Norway) and the Danish People’s Party“. Международные отношения. № 3., 2020, стр. 18 – 53. ISSN: 2305-560X. eISSN: 2454-0641.
  • Filipović Aleksa. “The Characteristics of the Nordic right-wing populism”. Мировая политика. № 4., 2021, стр. 66 – 78. eISSN: 2409-8671.
  • Филипович Алекса. “Влияние крайне правых в Швеции на процесс евроинтеграции“, Мировая политика. № 4., 2019, стр. 46 – 60. eISSN: 2409-8671.
  • Alimov Andrew Alekseevich & Filipovic Aleksa, “Russian-Serbian Relations – Challenges and Perspectives”, Society. Enviroment. Development («Общество. Среда. Развитие»), №.4 (49), 2018, pp.31-42. ISSN: 1997-5996.

Дисертације:

  • Filipović, Aleksa. “Mass media and risks in advertising campaigns: cultural and ethical concerns“, University of Singidunum, 2014, pp. 1-86.
  • Филиповић, Алекса. “Улога националног идентитета у Кримског кризи (2014-2015)“, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду, 2015, стр. 1-77.
  • Filipović, Aleksa. “Position of major right-wing parties of Eastern Europe and Nordic countries towards EU, NATO and Russia“, School of International Relations, Saint-Petersburg State University, 2018. pp. 1-150.
  • Филипович, Алекса. «ЕС, НАТО и Россия в идеологии и практике правых популистских партий Финляндии и Скандинавии: сравнительный анализ», Санкт-Петербургский государственный университет, 2023. с.1-501.

Конференције, округли столови, семинари и предавања:

  • 2024, Волгоград (Русија): Излагао у виртуелном формату на “Међународном Округлом столу ‘Мултиполарни свет: интеррегионална сарадња у новој стварности“, “Изазови и могућности: међународне институције у свету који се мења’“.
  • 2023, Санкт Петербург (Русија): Излагао у виртуелном формату на “V Међународном муниципалном форуму земаља БРИКС+“, “Србија и БРИКС+:Истраживања јавног мњења, тренутна и потенцијална сарадња“.
  • 2023, Кубањ (Русија): Излагао у виртуелном формату на “XVIII Међународној Научној и Практичној Конференцији научног дискусионог клуба ‘Експерт’ названог у част А.А. Самокхина Кубањског државног универзитета“, “Финско и шведско чланство у НАТО: ка већој регионалној безбедности или нестабилности?“.
  • 2023, Виборг (Русија): Учествовао у виртуелном формату на 12. Годишњој међународној конференцији “Русија и Европа: актуелни проблеми савремене међународне журналистике“.
  • 2023, Виртуелни формат (Русија): Излагао на Међународној научној и практичној конференцији “Тренутни миграциони изазови и могућности за међурегионалну сарадњу“, “Шведска и имиграциона политика ‘отворених врата’: Пропали идеолошки експеримент или скандинавска земља за узор?“.
  • 2023, Истанбул (Турска): Учествовао на округлом столу Фондације Фридриха Еберта “Будућност европске безбедности у мењајућем светском поретку“.
  • 2022, Београд (Србија): Излагао на конференцији Института за европске студије “’Фашизам’ у нашој епохи: о стању студија фашизма данас“, “Преглед совјетског и руског академског истраживања идеологије фашизма“.
  • 2022, Виртуелни формат, Волгоград (Русија): Излагао на округлом столу “Школе младог истраживача“, “Еуро-атлантске интеграције Западног Балкана“.
  • 2022, Кубањ (Русија): Излагао у виртуелном формату на XVII Међународној Научној и Практичној Конференцији научног дискусионог клуба ‘Експерт’ названог у част А.А. Самокхина Кубањског државног универзитета, “’Челично Пријатељство’ Србије и Кине: преглед текућих теденција у сарадњи између Србије и Кине“.
  • 2022, Москва (Русија): Излагао на “Омладинској сесији Примаковских Читања“, “Приступање Финске и Шведске НАТО-у – нова криза у Европи?“.
  • 2022, Београд (Србија): Учествовао на округлом столу Института за европске студије “Општи избори у Шведској“.
  • 2022, Београд (Србија): Учествовао на округлом столу Института за европске студије “Украјина, Русија и НАТО: Куда даље“.
  • 2021, Москва (Русија): Излагао на конференцији “Балкански Дијалог – 2021“, “Дипломатија вакцина: тренутно стање“.
  • 2020, Санкт Петербург (Русија): Излагао у виртуелном формату на конференцији “Демократија као инструмент Светског Поретка“, “Демократија у земљама Северне Европе и проблем популизма“.
  • 2019, Санкт Петербург (Русија): Излагао на “Тауридским Читањима 2019“, “Изборни успех на парламентарним изборима водећих десно-популистичких партија Финске, Шведске, Норвешке и Данске (2001-2019)“
  • 2019, Москва (Русија): Излагао на XII Руској Међународно-студијској Асоцијацији (РАМИ), “Изборни успех водећих десно-популистичких партија Финске, Шведске и Норвешке“.
  • 2019 Рјазањ (Русија): Излагао на II Руско-Балканском Омладинском Форуму, “Инвестиције Кине и Русије на Балкану – упоредна анализа“.
  • 2019, Москва (Русија): Излагао на II Међународном такмичењу студентских научних и аналитичких радова на тему балканских проблема, “Један Појас Један Пут – Кинеска иницијатива Пута Свиле на Балкану“.
  • 2019, Санкт Петербург (Русија): Излагао на VII Међународној Студентској Научној Конференцији, “Популистичке партије у владама Чешке и Словачке – партнери или противници у дијалогу са Русијом?“
  • 2019, Санкт Петербург (Русија): Учествовао на “Омладинском округлом столу“ Северно-Западног Института Менаџмента Руске председничке академије националне економије и јавне администрације (РАНЕПА).
  • 2010, Истанбул (Турска): Учествовао на семинару и студијском путовању “Савремени Балкански Односи“ Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
  • 2010, Париз (Француска) и Женева (Швајцарска): Учествовао на семинару и студијском путовању “Дипломатија за будућност“ Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Биографија:

Др Алекса Филиповић је научни сарадник Института за европске студије.
Посвећен је проучавању десних партија у Европи, политичких система скандинавских
земаља, Русије и постсовјетског простора, као и односима између нордијских земаља и
Русије. Посебно се интересује за дипломатију вакцина као и за правне и етичке
проблеме везане за употребу вештачке интелигенције у савременим системима
наоружања. Рођен је 1989. године у Београду, где завршава ООШ “Владислав Рибникар“,
XIV Београдску гимназију, али и вандредно Средњу туристичку школу (Нови Београд),
смер – туристички техничар. Током 2007. године уписује Факултет политичких наука
Универзитета у Београду, смер – међународни односи, где са звањем политиколога за
међународне послове дипломира 2013. године. Исте године, уписује мастер студије на
Факултету политичких наука, модул: Студије мира, и 2015. године успешно брани
мастер рад под називом “Улога националног идентитета у Кримској кризи (2014-2015)“
под менторством проф. др. Немање Џуверовића, после чега стиче звање “мастер
политиколога за међународне послове“. Током 2013. године уписује мастер студије из
Маркетинга и Трговине на Универзитету Сингидунум, где 2014. године успешно брани
мастер рад под називом “Mass media and risks in advertising campaigns: cultural and
ethical concerns“ под менторством проф. др. Гордане Добријевић, после чега стиче
звање “мастер економисте“. Почетком 2016. године, сели се у Санкт Петербург где уписује магистарске студије на Факултету међународних односа Санктпетербуршког државног
универзитета, и где 2018. године успешно брани магистарску тезу под називом
“Position of major right-wing parties of Eastern Europe and Nordic countries towards EU,
NATO and Russia“ под менторством проф. др. Натаље Ваљеревне Јеромине (Наталья
Валерьевна Еремина), стичући диплому са почастима и звање “магистра“ (магистр).
Током 2018. године на истом факултету уписује докторске студије (аспирантурa), и 2023. године успешно брани докторску дисертацију под називом “ЕС, НАТО и Россия в идеологии и практике правых популистских партий Финляндии и Скандинавии:
сравнительный анализ” (ЕУ, НАТО и Русија у идеологији и пракси деснопопулистичких
партија Финске и Скандинавије: упоредна анализа) под менторством проф. др. Натаље
Ваљеревне Јеромине, стичући звање “доктора политичких наука“ (кандидат
политических наук). Током 2020. и 2021. године, паралелно са аспирантуром, завршава
једногодишње постдипломске студије (57 th Diploma Programme – DLG) на Бечкој
дипломатској академији, у циљу даље специјализације из области дипломатије и
међународних односа. Током својих основних и мастер студија у Србији, активан је у студентским организацијама Факултета политичких наука, програмима размене организованим од стране међународне студентске организације AIESEC, као и студентским инцијативама
на Факултету политичких наука као што су студентски парламент, студентске новине
“Политиколог“, и студијска путовања. Током својих магистарских и докторских студија у Санкт Петербургу, као и за време постдипломских студија у Бечу, учествовао је на бројним међународним конференцијама, али је такође имао прилике и да стекне значајно искуство учешћем на професионалним праксама, попут стажирања у секретаријату Генералног секретара Интерпарламентарне уније за време 137. скупштине одржане 2017. године у Санкт
Петербургу. Током 2022. године, прошао је стручну праксу на Институту за европске
студије, и у капацитету спољног сарадника наставио је да сарађује са институтом током
јавних трибина, конференција и округлих столова, остварујући запажено присуство у домаћим медијима као спољнополитички аналитичар. Априла 2024. године, стиче звање научног сарадника на Институту за европске студије.

Поред матерњег српског језика, течно говори, чита и пише енглески језик (ниво Ц2, Cambridge English: Proficiency CPE тест рађен 2021. године), руски језик (еквивалент нивоу Ц2 при завршетку докторских студија 2023. године), а служи се и француским језиком (Б1, CCI Paris Ile-de-France тест рађен 2021. године), као и основама немачког језика (А2, ÖSD тест рађен 2021. године).