Др Алекса Филиповић

Образовање:

• Доктор политичких наука (к.полит.н.), Санктпетербуршки државни универзитет (СПБГУ), година: 2023.
• Постдипломске студије из међународних односа (57 th Diploma Programme – DLG), Бечка дипломатска академија (Diplomatische Akademie Wien), година: 2021.
• Магистар (магистр), Факултет међународних односа Санктпетербуршког државног универзитета (ФМО СПБГУ); година: 2018.
• Мастер политиколог за међународне послове, Факултет политичких наука Универзитета у Београду; година: 2015.
• Мастер економиста, Универзитет Сингидунум, Београд; година: 2014.
• Дипломирани политиколог за међународне послове, Факултет политичких наука Универзитета у Београду; година: 2013.

Области интересовања:

• Арктик и Северна Европа
• Политички системи скандинавских земаља
• Партије деснице у Европи
• Политички системи Русије и земаља постсовјетског простора
• Односи скандинавских земаља и Русије
• Унутрашња и спољна политика Русије
• Дипломатија вакцина
• Правни и етички проблеми употребе вештачке интелигенције у савременим оружаним системима
• Поп култура и међународни односи

Познавање језика:

• Српски: матерњи језик
• Руски: течно
• Енглески: C2, Cambridge English: Proficiency CPE
• Француски: B1, CCI Paris Ile-de-France
• Немачки: А2, ÖSD Zertifikat

Публикације:

Поглавља у тематским зборницима:

• Филиповић, Алекса. 2025. Од трговаца крзном до технолошких иноватора: историја руске емиграције у Сједињеним Америчким Државама. У: Сједињене Америчке Државе – мозаик европских народа, Рајко Петровић (ур.), Институт за европске студије, с. 205-227.
• Филипович, А. 2024. Технология «цветных революций» – опыт Югославии и стран Содружества Независимых Государств (СНГ). 2025. Параллели Между Украиной, Россией и Балканами: Материалы Международного Научно- Экспертного Стола (Белград, 10 мая 2024 г.), Центр общественного и информационного сотрудничества „Европа“, Ростов-на-Дону, Институт европейских исследований, Белград, с. 23-30.
• Филипович, А. 2024. «Железная дружба» между Китаем и Сербией: результаты и тенденции развития сотрудничества. Актуальные вопросы региональных исследований Современное социально-экономическое и политическое развитие стран Европы и Азии. Материалы XI Международной научно-практической студенческой конференции на иностранных языках г. Новосибирск, 21–22 ноября 2024 г., Новосибирск: Новосибирский государственный технический университет, стр. 28-34, ISBN: 978-5-7782-5298-1.
• Филиповић, Алекса. 2024. Португалија и украјинска криза – односи Лисабона и Москве после фебруара 2022. године, Португалија данас – погледи из Србије (ур. Рајко Петровић), Београд: Институт за европске студије, стр. 114-139 ISBN: 978-86-82057-9.
• Филиповић, А. (2023). Преглед совјетског и руског академског истраживања фашизма. У: Ђурковић, М. (уред.)(2023). Фашизам у нашој епохи (стр. 238-259). Београд: Чигоја, ISBN: 978-86-531-0922-6.
• Филипович А. (2023). Швеция и иммиграционная политика «открытых дверей»: неудачный идеологический эксперимент или образцовая скандинавская страна? Актуальные вопросы миграции и возможности межрегионального международного сотрудничества – Сборник статей по результатам Международной научно-практической конференции. Тюмень, 2023. ТюмГУ- Press, С. 24-33.
• Филипович, А. (2020). Электоральные успехи правопопулистских партий в Финляндии, Швеции и Норвегии (с. 168-179). Правый популизм: глобальный тренд и региональные особенности: монография / Н.К.Капитонова, И.Э.Магадеев, В.О.Печатнов [и др.]; под редакцией Л.С.Окуневой, А.И.Тэвдой- Бурмули; Московский государственный институт международных отношений (университет) Министерства иностранных дел Российской Федерации. — Москва: МГИМО-Университет, 2020. — 404, [1] с. ISBN: 978-5-9228-2279-4.
• Filipović, A. (2019). “Kosovo and Metohija — history and current developments in the region” (pp. 252-264). Digest of World Politics – Annual Review, Volume 9, Saint-Petersburg State University. УДК: 94+327.56+341.1/8.
• Филипович, А. (2019). «Популистские партии в правительствах Чехии и Словакии — партнеры или соперники в диалоге с Россией?» (с. 379-397). Сборник работ VII международной студенческой научной конференции “РОССИЯ в глобальном мире: новые вызовы и возможности”, Санкт-Петербургский государственный университет. ISBN: 978-5-98620-409-3.

Научни радови:

• Филиповић, Алекса / Filipović, Aleksa. 2025. Патриотизација у Русији у периоду после 2022. године: традиционалне вредности, нове елите и заокрет ка Истоку. / Patriotization In Post-2022 Russia: Traditional Values, New Elites, and the Pivot to the East. Српска ревија за европске студије / Serbian Review of European Studies, Vol. 4, Issue 1, стр. / pp. 3-46.
• Филипович, А. 2025. От «Бригады» до «Слова Пацана»: Репрезентация Российской Кинематографии на Сербском Телевидении, в Кинотеатрах и на Стриминговых Платформах, История. Историки. Источники: Электронный Научный Журнал – ФГБОУ ВПО «Тульский государственный университет», № 2, с. 99-114.
• Filipović, Aleksa. 2024. “Finnish and Swedish NATO membership: A path towards more regional security or instability?’’, Srpska politička misao, vol. 85 br. 3 str. 151- 174, ISSN: 0354-5989, DOI: 10.5937/spm85-44956.
• Filipović, Aleksa. 2024. Vaccine Diplomacy of the United States, China, India, and Russia During the COVID-19 Pandemic: A Comparative Analysis, Međunarodna politika, vol. 75 br. 1190 str. 57-90, DOI: 10.18485/iipe_mp.2024.75.1190.3, ISSN: 0543-3657.
• Filipović, Aleksa. 2023.’’Lethal Autonomous Weapon Systems (LAWS): Towards global regulation or indiscriminate employment?’’. Politička revija, vol. 75, br. 1, 2023, str. 211-232. ISSN: 1451-4281.
• Pavlović Jovica & Filipović Aleksa. 2023. “Parlamentarni izbori u Švedskoj 2022. godine: pozicioniranje levih i desnih partija”, Politeia, vol. 25, str. 11-23.
• Maier Marina & Filipović Aleksa. “Russian Extraterritorial Naturalisation of Populations – Towards Conceptualisation of the Strategic Policy”, The Review of International Affairs, Vol. 74, No 1188, 2023, pp. 27-50. ISSN: 0486-6096. eISSN: 2955-9030.
• Filipović, Aleksa. ’’Lethal Autonomous Weapon Systems (LAWS): Towards global regulation or indiscriminate employment?’’. Politička revija, vol. 75, br. 1, 2023, str. 211-232. ISSN: 1451-4281.
• Filipović Aleksa. ’’Vaccine diplomacy during the COVID-19 pandemic on the example of the Republic of Serbia’’. Международные отношения, № 4., 2021, стр. 15 – 31. ISSN: 2305-560X. eISSN: 2454-0641.
• Filipović Aleksa. “The impact of right-wing populist parties upon national policy with regards to the Russian Federation: the case of the Progress Party (Norway) and the Danish People’s Party“. Международные отношения. № 3., 2020, стр. 18 – 53. ISSN: 2305-560X. eISSN: 2454-0641.
• Filipović Aleksa. “The Characteristics of the Nordic right-wing populism”. Мировая политика. № 4., 2021, стр. 66 – 78. eISSN: 2409-8671.
• Филипович Алекса. “Влияние крайне правых в Швеции на процесс евроинтеграции“, Мировая политика. № 4., 2019, стр. 46 – 60. eISSN: 2409-8671.
• Alimov Andrew Alekseevich & Filipovic Aleksa, “Russian-Serbian Relations – Challenges and Perspectives”, Society. Enviroment. Development («Общество. Среда. Развитие»), №.4 (49), 2018, pp.31-42. ISSN: 1997-5996.

Дисертације:

• Филипович, Алекса. (2023). «ЕС, НАТО и Россия в идеологии и практике правых популистских партий Финляндии и Скандинавии: сравнительный анализ», Санкт-Петербургский государственный университет, с.1-501.
• Filipović, Aleksa. (2018). “Position of major right-wing parties of Eastern Europe and Nordic countries towards EU, NATO and Russia“, School of International Relations, Saint-Petersburg State University, pp. 1-150.
• Филиповић, Алекса. (2015). “Улога националног идентитета у Кримског кризи (2014-2015)“, Факултет политичких наука, Универзитет у Београду, стр. 1-77.
• Filipović, Aleksa. (2014). “Mass media and risks in advertising campaigns: cultural and ethical concerns“, University of Singidunum, pp. 1-86.

Конференције, округли столови, семинари и предавања:

• 2026, Санкт Петербург-Казањ (Русија): излагао у виртуелном формату на I Међурегионалном округлом столу са међународним учешћем „Пројектна активност: ситуационо решење или компетенција будућности? Како проценити стварни образовни потенцијал и друштвене ризике“, на тему „Искуство учешћа српских научно-истраживачких института у националним и европским пројектима: пример програма „ИДЕЈЕ“ 2020–2025“, у организацији Катедре за социологију Санктпетербуршког државног технолошког института (Техничког Универзитета) и Института за развој образовања Републике Татарстан.
• 2026, Санкт Петербург (Русија): излагао у виртуелном формату на Сверуској научно-практичној конференцији посвећене Дану Арктике „Развој Арктика: правни одговори на глобалне изазове“, на тему „Гренланд кроз призму америчке арктичке стратегије: трка за територијом и ресурсима или припрема за „поларни“ хладни рат?“, у организацији Руског државног универзитета правосуђа „В. М. Лебедев“ (РГУП).
• 2025, Београд (Србија): излагао у виртуелном формату на IV српско-руском експертском семинару „Идентитети и стварне праксе у социокултурној и геополитичкој динамици Евроазије“ на тему „Текући процес формирања српске националне идеје и модерног идентитета – од Хабзбуршке монархије до концепта „српског света у организацији Катедре за међународне односе и регионалне студије Новосибирског државног техничког универзитета (НГТУНЭТИ) и Института за европске студије (Београд), уз подршку Института за филозофију и право Сибирског одељења Руске академије наука, Катедра за међународне односе и регионалне студије (МОиР).
• 2025, Тула (Русија): на позив Тулског државног универзитета (Тульский государственный университет), одржао предавање у виртуелном формату под називом „Арктик у условима мултиполарног светског поретка: пут ка новом Хладном рату? “ («Арктика в условиях многополярного миропорядка: на пути к новой холодной войне?»).
• 2025, Београд (Србија): излагао на трибини Института за европске студије “Нуклеарни страх некада и сада – разговор о књизи „Целулоидна апокалипса: како је Америка научила да брине и да се плаши А-бомбе“ (Службени гласник, Београд 2024) проф. др Владимира Ајзенхамера“, на тему „Совјетска кинематографија и нуклеарни страх“.
• 2025, Нови Сад (Србија): излагао на округлом столу “Свет после промена у Сирији“, на тему “Русија и Блиски Исток после пада Асада“. Округли сто је реализован у оквиру пројекта Матице српске “Српски народ у актуелним међународним односима“.
• 2025, Солун (Грчка): излагао на међународној научној конференцији „Smart States in the Contemporary International System“, на тему „Напуштена неутралност: Да ли је приступање Финске НАТО-у била стратешка грешка?“, у организацији Универзитета Македоније (Πανεπιστήμιο Μακεδονίας), Факултета безбедности (Универзитет у Београду) и Института за европске студије (Београд).
• 2025, Београд (Србија): излагао на научној конференцији ,,Сједињене Америчке Државе – мозаик европских народа“ на тему “Од трговаца крзном до технолошких иноватора: историја руске емиграције у Сједињеним Америчким Државама“, у организацији Института за европске студије.
• 2025, Тула (Русија): излагао у виртуелном формату на међународној научној конференцији “Руско-српски односи у контексту формирања мултиполарног светског поретка: искуства и перспективе“, на тему ,,Од ‘Сашине екипе’ до ‘Часне уличарске’: репрезентација руске кинематографије на српској телевизији, у биоскопима и на ‘стриминг’ платформама“, у организацији Катедре за историју државе и права, Институт за право и менаџмент Тулског државног универзитета (Тульский государственный университет).
• 2025, Београд (Србија): излагао у виртуелном формату на II српско-руском тандемском експертском семинару „Идентитети и стварне праксе у социокултурној и геополитичкој динамици Евроазије“, на тему „Идентитети у политичком процесу на примеру идеологија десничарско-популистичких партија Скандинавије“, у организацији Катедре за међународне односе и регионалне студије Новосибирског државног техничког универзитета (НГТУНЭТИ) и Института за европске студије (Београд), уз подршку Института за филозофију и право Сибирског одељења Руске академије наука, Катедра за међународне односе и регионалне студије (МОиР).
• 2024, Новосибирск (Русија): Излагао у виртуелном формату на XI Међународној научно-практичној конференцији Новосибирског државног техничког универзитета „Актуелна питања регионалних истраживања: савремени социо-економски и политички развој земаља Европе и Азије“, на тему ‘„Челично пријатељство“‘ између Кине и Србије: резултати и тенденције развоја сарадње“.
• 2024, Хелсинки (Финска): Излагао на на годишњој конференцији Алексантери института у Хелсинкију “Отпор ауторитаризму у Евроазији: цивилно друштво и нове солидарности”, на тему „‘Патриотизација‘ руске масовне културе након године: како рат у Украјини утиче на руски филм, музику и друштвене
  ставове и вредности“.
• 2024, Београд (Србија): Излагао на научној конференцији Института за европске
  студије „Португалија данас – погледи из Србије”, на тему „Португалија и
  украјинска криза – односи Лисабона и Москве после фебруара 2022. године”.
• 2024, Београд (Србија): Излагао на међународном научно-експертском округлом
  столу Института за европске студије “Паралеле између Украјине, Русије и
  Балкана“, на тему „Технологија ‘обојених револуција“’ – искуство Југославије и
  земаља Заједнице независних држава (ЗНД)“.
• 2024, Беч (Аустрија): Одржао у виртуелном формату предавање на позив
  Аустриjске службе за иностране послове (Österreichischer Auslandsdienst), на
  тему популизма и деснице у Скандинавији.
• 2024, Београд (Србија): Учествовао на панел дискусији о положају Европе у
  међународним односима, у оквиру програма Високе студије безбедности и
  одбране (ВСБО) који реализује Школа националне одбране „Војвода Радомир
  Путник“ у сарадњи са Институтом за европске студије.
• 2024, Волгоград (Русија): Излагао у виртуелном формату на “Међународном Округлом столу ‘Мултиполарни свет: интеррегионална сарадња у новој стварности“, “Изазови и могућности: међународне институције у свету који се мења’“.
• 2023, Санкт Петербург (Русија): Излагао у виртуелном формату на “V Међународном муниципалном форуму земаља БРИКС+“, “Србија и БРИКС+:Истраживања јавног мњења, тренутна и потенцијална сарадња“.
• 2023, Кубањ (Русија): Излагао у виртуелном формату на “XVIII Међународној Научној и Практичној Конференцији научног дискусионог клуба ‘Експерт’ названог у част А.А. Самокхина Кубањског државног универзитета“, “Финско и шведско чланство у НАТО: ка већој регионалној безбедности или нестабилности?“.
• 2023, Виборг (Русија): Учествовао у виртуелном формату на 12. Годишњој међународној конференцији “Русија и Европа: актуелни проблеми савремене међународне журналистике“.
• 2023, Виртуелни формат (Русија): Излагао на Међународној научној и практичној конференцији “Тренутни миграциони изазови и могућности за међурегионалну сарадњу“, “Шведска и имиграциона политика ‘отворених врата’: Пропали идеолошки експеримент или скандинавска земља за узор?“.
• 2023, Истанбул (Турска): Учествовао на округлом столу Фондације Фридриха Еберта “Будућност европске безбедности у мењајућем светском поретку“.
• 2022, Београд (Србија): Излагао на конференцији Института за европске студије “’Фашизам’ у нашој епохи: о стању студија фашизма данас“, “Преглед совјетског и руског академског истраживања идеологије фашизма“.
• 2022, Виртуелни формат, Волгоград (Русија): Излагао на округлом столу “Школе младог истраживача“, “Еуро-атлантске интеграције Западног Балкана“.
• 2022, Кубањ (Русија): Излагао у виртуелном формату на XVII Међународној Научној и Практичној Конференцији научног дискусионог клуба ‘Експерт’ названог у част А.А. Самокхина Кубањског државног универзитета, “’Челично Пријатељство’ Србије и Кине: преглед текућих теденција у сарадњи између Србије и Кине“.
• 2022, Москва (Русија): Излагао на “Омладинској сесији Примаковских Читања“, “Приступање Финске и Шведске НАТО-у – нова криза у Европи?“.
• 2022, Београд (Србија): Учествовао на округлом столу Института за европске студије “Општи избори у Шведској“.
• 2022, Београд (Србија): Учествовао на округлом столу Института за европске студије “Украјина, Русија и НАТО: Куда даље“.
• 2021, Москва (Русија): Излагао на конференцији “Балкански Дијалог – 2021“, “Дипломатија вакцина: тренутно стање“.
• 2020, Санкт Петербург (Русија): Излагао у виртуелном формату на конференцији “Демократија као инструмент Светског Поретка“, “Демократија у земљама Северне Европе и проблем популизма“.
• 2019, Санкт Петербург (Русија): Излагао на “Тауридским Читањима 2019“, “Изборни успех на парламентарним изборима водећих десно-популистичких партија Финске, Шведске, Норвешке и Данске (2001-2019)“
• 2019, Москва (Русија): Излагао на XII Руској Међународно-студијској Асоцијацији (РАМИ), “Изборни успех водећих десно-популистичких партија Финске, Шведске и Норвешке“.
• 2019 Рјазањ (Русија): Излагао на II Руско-Балканском Омладинском Форуму, “Инвестиције Кине и Русије на Балкану – упоредна анализа“.
• 2019, Москва (Русија): Излагао на II Међународном такмичењу студентских научних и аналитичких радова на тему балканских проблема, “Један Појас Један Пут – Кинеска иницијатива Пута Свиле на Балкану“.
• 2019, Санкт Петербург (Русија): Излагао на VII Међународној Студентској Научној Конференцији, “Популистичке партије у владама Чешке и Словачке – партнери или противници у дијалогу са Русијом?“
• 2019, Санкт Петербург (Русија): Учествовао на “Омладинском округлом столу“ Северно-Западног Института Менаџмента Руске председничке академије националне економије и јавне администрације (РАНЕПА).
• 2010, Истанбул (Турска): Учествовао на семинару и студијском путовању “Савремени Балкански Односи“ Факултета политичких наука Универзитета у Београду.
• 2010, Париз (Француска) и Женева (Швајцарска): Учествовао на семинару и студијском путовању “Дипломатија за будућност“ Факултета политичких наука Универзитета у Београду.

Биографија:

Др Алекса Филиповић је научни сарадник Института за европске студије.
Посвећен је проучавању Арктика, Северне Европе, десно-популистичких партија у
Европи, политичких система скандинавских земаља, унутрашње и спољне политике
Русије и постсовјетског простора, као и односима између нордијских земаља и Русије.
Посебно се интересује за дипломатију вакцина, за правне и етичке проблеме везане за
употребу вештачке интелигенције у савременим системима наоружања, као и за утицај
популарне културе на међународне односе.

Рођен је 1989. године у Београду, где завршава ООШ “Владислав Рибникар“, XIV
Београдску гимназију, али и вандредно Средњу туристичку школу (Нови Београд), смер
– туристички техничар. Током 2007. године уписује Факултет политичких наука
Универзитета у Београду, смер – међународни односи, где са звањем политиколога за
међународне послове дипломира 2013. године. Исте године, уписује мастер студије на
Факултету политичких наука, модул: Студије мира, и 2015. године успешно брани
мастер рад под називом “Улога националног идентитета у Кримској кризи (2014-2015)“
под менторством проф. др Немање Џуверовића, после чега стиче звање “мастер
политиколога за међународне послове“.

Током 2013. године уписује мастер студије из Маркетинга и Трговине на Универзитету
Сингидунум, где 2014. године успешно брани мастер рад под називом “Mass media and
risks in advertising campaigns: cultural and ethical concerns“ под менторством проф. др
Гордане Добријевић, после чега стиче звање “мастер економисте“.

Почетком 2016. године, сели се у Санкт Петербург где уписује магистарске студије на
Факултету међународних односа Санктпетербуршког државног универзитета, и где 2018. године успешно брани магистарску тезу под називом “Position of major right-wing
parties of Eastern Europe and Nordic countries towards EU, NATO and Russia“ под
менторством проф. др Натаље Ваљеревне Јеромине (Наталья Валерьевна Еремина),
стичући диплому са почастима (красный диплом) и звање “магистра“ (магистр).
Током 2018. године на истом факултету уписује докторске студије (аспирантурa), 2018. године успешно брани докторску дисертацију под називом “ЕС, НАТО и Россия в
идеологии и практике правых популистских партий Финляндии и Скандинавии:
сравнительный анализ” (ЕУ, НАТО и Русија у идеологији и пракси
деснопопулистичких партија Финске и Скандинавије: упоредна анализа) под менторством проф. др. Натаље Ваљеревне Јеромине, стичући звање “доктора политичких наука“ (кандидат
политических наук). Током 2020. и 2021. године, паралелно са аспирантуром, завршава
једногодишње постдипломске студије (57 th Diploma Programme – DLG) на Бечкој
дипломатској академији (Diplomatische Akademie Wien), у циљу даље специјализације
из области дипломатије и међународних односа.

Током својих основних и мастер студија у Србији, активан је у студентским
организацијама Факултета политичких наука, програмима размене организованим од
стране међународне студентске организације AIESEC, као и студентским инцијативама
на Факултету политичких наука као што су студентски парламент, студентске новине
“Политиколог“, и студијска путовања. Током својих магистарских и докторских студија
у Санкт Петербургу, као и за време постдипломских студија у Бечу, учествовао је на
бројним међународним конференцијама, али је такође имао прилике и да стекне
значајно искуство учешћем на професионалним праксама, попут стажирања у
секретаријату Генералног секретара Интерпарламентарне уније за време 137.
скупштине одржане 2017. године у Санкт Петербургу.

Током 2022. године, прошао је стручну праксу на Институту за европске
студије, и у капацитету спољног сарадника наставио је да сарађује са институтом током
јавних трибина, конференција и округлих столова, остварујући запажено присуство у
домаћим медијима као спољнополитички аналитичар. Априла 2024. године, стиче звање научног сарадника на Институту за европске студије. У периоду од априла-јуна 2026. године, пролази кроз тромесечно стручно усавршавање кроз научну праксу у оквиру међународне сарадње на Факултету хуманистичких наука Санктпетербуршког државног универзитета аерокосмичке инструментације (Гуманитарный факультет Санкт-Петербургского государственного университета аэрокосмического приборостроения – ГФ СПбГУАП), у оквиру програма “Социјално-политички односи у сфери међукултурних интеракција Русије и балканских земаља“ (Социально-политические отношения в сфере межкультурных взаимодействий России и балканских стран), под научним менторством проф. др Александре Александровне Карцеве (Александра Александровна Карцева).

Поред матерњег српског језика, течно говори руски језик (еквивалент нивоу Ц2 при завршетку докторских студија 2023. године) и енглески језик (ниво Ц2, Cambridge English: Proficiency CPE тест рађен 2021. године), а служи се и француским језиком (Б1, CCI Paris Ile-de-France тест рађен 2021. године), као и основама немачког језика (А2, ÖSD тест рађен 2021. године).