Skip to content
Institut za evropske studije

Institut za evropske studije

IES

Menu
  • Почетна
  • Вести
  • Трибина
  • Издања
  • Истраживања
  • Сарадници
  • О нама
  • Контакт
  • English
Menu

Др Александар Гајић, „Крст и круг“, Нови Сад – Београд: Архив Војводине – Институт за европске студије, 2022.

Posted on 24. јуна 2022.29. јула 2022. by sonnar.admin

Научну монографију др Александра Гајића, «Крст и круг» (Архив Војводине – ИЕС, 2022) чине једанаест поглавља, свако са низом потпоглавља, који се баве различитим мислиоцима и научницима који су заговарали циклично виђење историје, и то од времена средњег века до данашњих дана. Уз биографије заговорника циклизма и најважније специфичности теорија које су заговарали, аутор пружа критички осврт на њихова виђења, указује на њихов значај за историју друштвених наука, пре свега социологију и историјску науку, али и филозофију. И, што је најбитније, књигу карактерише изразита актуелност, јер у њој проверава значај цикличних виђења за разумевање најважнијих савремених друштвених токова, оних које су обележиле прве две деценије двадесет и првог века. У позадини критичког проверавања и садашњости и теоријских домета цикличних теорија, уочава се њихово јасно сучељавање са хришћанством, то јест са хришћанским погледом на историју, псоебно по питању односа поједица и друштва, али и слободе и детерминисаности. 

Прво поглавље се бави «праоцем» историјске социологије, арапским научником Ибн Халдуном и његовом теоријом асабијских циклуса. Следи поглавље које врши опсервацију два савремена мислиоца успона и пада цивилизација, Џареда Дајмонда и Питера Турчина, међу којима је овај други изразити заговорник оживљавања приступа Ибн Халдуна о «асабијским циклусима» у савременој науци, уз коришћење савремене научне апаратуре. Треће поглавље се бави Николајем Данилевским (аутором знамените књиге «Русија и Европа») и његове полемике о цикличном животу култура коју је овај водио са руским религиозним филозофом Владимиром Соловјевом. Четврто поглавље се бави савременом рецепцијом и значајем Шпенглерове културне морфологије за разумевање културно-цивилизацијских кретања, а пето односом Шпенглеровог учења и хришћанства. Шесто поглавља даје критички приказ учења неколицине мање познатих следбеника Шпенглерове културне морфологије, иначе међусобно веома различитих, као што су Егон Фридел, Френсис Јоки и Амари де Ријенкур. Следеће, седмо поглавље, проучава однос познатог руског филозофа Николаја Берђајева према цикличнм виђењима историје, пре свега оној Шпенглеровој. Осмо поглавље бави се Арнолдом Тојнбијем и његовим истиографским дометима «превредновања» Шпенглеровог дела, а девето цикличним погледом учења Питирима Сорокина на сексуализацију западне културе. Десето поглавље тиче се односа цикличних погледа на историју перенијалистичке/традиционалистичке школе мишљења у двадестом веку, посебно оне коју је заговарао Јулиус Евола, водећи италијански традиционалиста. Последње, једанаесто поглавље суочава све савремене цикличне теорије са још једном савременом историјском и социолошком теоријом (коју је посебно популаризовао Шмуел Ајзенштат) – теоријом «аксијалног доба».

Рецензенти књиге су: проф др Срђан Шљукић, проф др Љубиша Деспотовић и др Момчило Диклић.

Трибина

  • 7. април – Разговор поводом објављивања Сабраних списа академика Данила Н. Басте
  • 30. март – Представљање књиге мадам Шантал Делсол: „Крај доминације хришћанства и повратак паганизма“ (La Fin de la Chrétienté, Paris: Éditions du Cerf, 2021).
  • 16. март – Проф. др Денис Хиберт: „Десница vs левица, моћ vs присуство: морални темељи политике“

Вести

  • 21. март – Мср Лазар Стојановић на Меморијалној научно-стручној конференцији „Предраг Марић“
  • 15. март – Др Милан Игрутиновић и мср Петар Ћурчић на предавању Радне групе института из области друштвених наука
  • 19-22. март – Др Миша Ђурковић гост Колегијума Матије Корвина у Будимпешти

YouTube

Podcast

Пратите нас

  • Facebook
  • Twitter
  • Instagram
  • LinkedIn
  • YouTube
  • Google Podcasts

Вакцинација

Партнери

Гости

Claus Offe, Ulrich Preuss, Zbigniew Brzezinski, Jože Mencinger, Roger Griffin, Philippe Schmitter, Jan Zielonka, Jan Oberg, Heather Grabbe, Jens Reuter, Misha Glenny, Milica Uvalić, Damir Grubiša, Nikolai Mladenov, Владимир Глигоров, Daniel Daianu, Michael Davenport, Бранко Милановић, Александар Павковић, Adam Balcer, Efraim Zuroff, Eduardo Luis Aguirre, Леонид Савин, Diego Fusaro, Јасмина Вујић, Matteo Bonomi, Дејан Јовић, Leonas Tolvaišis, Дејан Михаиловић, Luca Volonte, Александр Гельевич Дугин, Еле́на Гео́ргиевна Пономарёва, Thomas Fleming, Никита Викторович Бондарев, Jim Seroka, Dan Lazea, Michael Freeden, Melvin Schut, Hannes Hofbauer, Андре́й Ильи́ч Фу́рсов, Fabio Indeo, Marc Jongen, Carlos Juárez Centeno, Horacio Cerutti-Guldberg, Vera Stojarova, Chinmoy Guha, Stephen Baskerville, Noel O’Sullivan, Christopher Coker, Spyros Economides, Allan Carlson, Михаи́л Генна́дьевич Деля́гин, Birgül Demirtaş, Armando Marques Guedes, Evangelos Protopapadakis, Gorazd Kocijančič, Andreas Kinneging, Wolfram Kaiser, Ufuk Ulutaş, Alexis Dantas, Ian Fishback, Thomas Gutmann, Katja Stoppenbrink, Adrian Pop, Georgios Katrougalos, Wolfgang Schmale, Max Otte, Philip Hammond, Peter Galbraith, Gladen Pappin, Timothy Les, Adina Portaru, Kai Michael Kenkel, Едуард Попов, Небојша Владисављевић, Paul Weindling, Francesco Stolfi, Дарко Танасковић, Венцеслав Димов, Владан Петров
Контакт Webmail Јавне набавке

©2022 Institut za evropske studije

©2023 Institut za evropske studije | Built using WordPress and Responsive Blogily theme by Superb