Skip to content
Institut za evropske studije

Institut za evropske studije

IES

Menu
  • Почетна
  • Вести
  • Трибина
  • Издања
  • Истраживања
  • Сарадници
  • О нама
  • Контакт
  • English
Menu

Душан Спасојевић, „Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације“, Београд : Чигоја штампа, Институт за новију историју Србије, Институт за европске студије, Фондација „Шапер“, 2022. (2. издање)

Posted on 6. јуна 2022.29. јула 2022. by sonnar.admin

Са задовољством објављујемо излазак из штампе другог, допуњеног издања књиге Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације аутора Душана Спасојевића,  српског амбасадора у Атини. 

Прво, прошлогодишње, издање имало је изванредан одјек како у стручној тако и у широј јавности, и на маркантан начин обележилo издавачку сезону. Књига је добила низ најповољнијих приказа у водећим дневним листовима, недељницима и часописима, и била предмет научних семинара, расправа и трибина. Једнако снажан ехо доживела је и у Грчкој. Излазак грчког превода предвиђен је за ову годину, код водећег грчког издавача „Кастањотиса“.

Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације прва је књига на српском језику које се бави темом данашње Грчке, темељима на којима је успостављена модерна грчка држава и створен национални идентитет савремених Грка. Настала је као плод вишегодишњег преданог рада, који је подразумевао истраживање опсежне архивске грађе и литературе, укључујући и грчку, чији језик аутор говори. Реч је о посебном издању у заједничком подухвату издавачке куће Чигоја штампа, Института за новију историју, Института за европске студије и Фондације „Шапер“. Подсећамо да се књига, чији су рецензенти тројица угледних историчара, професори београдског и солунског универзитета Милан Ристовић и Спиридон Сфетас и директор Института за новију историју др Миле Бјелајац, појавила о двестотој годишњици почетка борбе за ослобођење Грка од турске окупације.

У заједничком предговору књизи проф. Милан Ристовић и проф. Спиридон Сфетас наводе да „Спасојевић, пажљиво расплићући клупко догађаја, утицаја, личности, уводи читаоца у сложен сплет супротстављених односа великих европских сила по питању политике према Османском царству, току и концепцијама устанка, улози у пружању подршке грчким устаницима као и њиховим дуготрајним утицајима који су од првих дана постојања младе Хеленске краљевине подгревали унутрашње поделе и сукобе“. Писци предговора подвлаче да аутор „убедљиво приказује борбу, устаничке победе и поразе, сукобе њених вођа око првенства и власти, дајући и биографски прецизно исцртане ликове кључних личности“, те да „указује на повезаност српског и грчког покрета, међусобне везе и утицаје, али и њихове различите путеве и особености и динамике“.

Амбасадор Душан Спасојевић, аутор књиге

„Срби воле али не познају Грке“, написао је проф. др Дарко Танасковић у свом осврту на књигу, истичући да ће она свакако допринети превазилажењу те околности. Према његовим речима, Спасојевић нам је „даровао много више од поузданог водича кроз раздобље у коме су створене грчка држава и модерна нација, даровао нам је драгоцено епистемолошко полазиште за озбиљну карактерологију Грка“.

Аутор књиге Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације Душан Спасојевић je дипломирао на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука. Између 2000. и 2013. године обављао је дужности шефа Кабинета савезног министра унутрашњих послова, спољнополитичког саветника председника Републике, помоћника министра и државног секретара одбране, као и амбасадора Србије у Турској. Од 2016. године је српски амбасадор у Грчкој. У ранијим политиколошким студијама и есејима претежно о међународним односима, међу којима је и књига Између Турске и Европе, Спасојевић је испољио научничку страст и темељитост у студирању грађе, и, истовремено, таленат да то изрази на модеран начин. Такав приступ остварио је и у овој својој књизи. Њено друго издање чији излазак објављујемо допуњено је са неколико нових епизода, међу којима је свакако најзанимљивија она која се тиче Карађорђа и његових веза са грчким устаницима.

Аутор Спасојевић, у напомени уз друго издање, истиче да је пишући ову монографију циљао, између осталог, да у историји пронађе оно што је живо и данас, и да то да представи на сугестиван и јасан начин. „Жива је данас, јамачно, борба за слободу и државу, па се и мени, учинила, и чини, тако блиском и грчка борба која је поведена пре два века. Друго, допуњено издање на српском језику које се налази пред Вама, као и грчко издање које се спрема, показују да писана реч има живот ако успе да га пронађе и дотакне“. 

Књига има 420 страна, опремљена је богатим научном апаратом, најпробранијим илустрацијама и изузетно корисним, специјално за њу израђеним географским мапама, које верно одсликавају историјске процесе. Књига је доступна у свим бољим књижарама у Србији, Црној Гори и Републици Српској.

Трибина

  • 9. фебруар – Округли сто поводом књиге „Усташка зверства, зборник докумената, 1941-1945“
  • 27. јануар – Проф. др Рајна Драгићевић: „Српски језик у огледалу стварности“
  • 16. јануар – Округли сто поводом књиге „Истина о Економској подлози хрватског питања Рудолфа Бићанића“ (прир. Бошко Мијатовић)

Вести

  • 20. јануар – Др Владимир Ристановић на конференцији у Славонској Пожеги
  • 23. јануар – Скуп „Дигиталне базе периодике у Србији и анализа европског културног трансфера“ (други део скупа Културни трансфер Европа-Србија у 19. веку)
  • Институт за европске студије није више суиздавач „Културе полиса“

YouTube

Podcast

Вакцинација

Партнери

Twitter

IESbeograd

Facebook

Institut za evropske studije

Гости

Claus Offe, Ulrich Preuss, Zbigniew Brzezinski, Jože Mencinger, Roger Griffin, Philippe Schmitter, Jan Zielonka, Jan Oberg, Heather Grabbe, Jens Reuter, Misha Glenny, Milica Uvalić, Damir Grubiša, Nikolai Mladenov, Владимир Глигоров, Daniel Daianu, Michael Davenport, Бранко Милановић, Александар Павковић, Adam Balcer, Efraim Zuroff, Eduardo Luis Aguirre, Леонид Савин, Diego Fusaro, Јасмина Вујић, Matteo Bonomi, Дејан Јовић, Leonas Tolvaišis, Дејан Михаиловић, Luca Volonte, Александр Гельевич Дугин, Еле́на Гео́ргиевна Пономарёва, Thomas Fleming, Никита Викторович Бондарев, Jim Seroka, Dan Lazea, Michael Freeden, Melvin Schut, Hannes Hofbauer, Андре́й Ильи́ч Фу́рсов, Fabio Indeo, Marc Jongen, Carlos Juárez Centeno, Horacio Cerutti-Guldberg, Vera Stojarova, Chinmoy Guha, Stephen Baskerville, Noel O’Sullivan, Christopher Coker, Spyros Economides, Allan Carlson, Михаи́л Генна́дьевич Деля́гин, Birgül Demirtaş, Armando Marques Guedes, Evangelos Protopapadakis, Gorazd Kocijančič, Andreas Kinneging, Wolfram Kaiser, Ufuk Ulutaş, Alexis Dantas, Ian Fishback, Thomas Gutmann, Katja Stoppenbrink, Adrian Pop, Georgios Katrougalos, Wolfgang Schmale, Max Otte, Philip Hammond, Peter Galbraith, Gladen Pappin, Timothy Les, Adina Portaru, Kai Michael Kenkel, Едуард Попов, Небојша Владисављевић, Paul Weindling, Francesco Stolfi, Дарко Танасковић, Венцеслав Димов, Владан Петров
Контакт Webmail Јавне набавке

©2022 Institut za evropske studije

©2023 Institut za evropske studije | Built using WordPress and Responsive Blogily theme by Superb