Skip to content
Institut za evropske studije

Institut za evropske studije

IES

Menu
  • Почетна
  • Вести
  • Трибина
  • Издања
  • Истраживања
  • Сарадници
  • О нама
  • Контакт
  • English
Menu

Душан Спасојевић, „Грчка. Рат за независност, стварање државе и препород нације“, Чигоја штампа, Институт за новију историју Србије, Институт за европске студије, Фондација Шапер, Београд 2021.

Posted on 15. јуна 2021. by sonnar.admin

Чигоја штампа, Институт за новију историју Србије, Институт за европске студије и Фондација Шапер су издавачи

књиге амбасадора Душана Спасојевића

ГРЧКА

Рат за независност, стварање државе и препород нације

Књига „Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације“, српског амбасадора у Атини Душана Спасојевића, је прва књига на српском језику које се бави темом данашње Грчке, темељима на којима је успостављена модерна грчка држава и створен национални идентитет савремених Грка. Настала је као плод вишегодишњег преданог рада, који је подразумевао истраживање опсежне архивске грађе и литературе, укључујући и грчку, чији језик аутор говори. Реч је о посебном издању у заједничком подухвату издавачке куће Чигоја штампа, Института за новију историју, Института за европске студије и Фондације Шапер. Књига, чији су рецензенти тројица угледних историчара, професори београдског и солунског универзитета Милан Ристовић и Спиридон Сфетас и директор Института за новију историју др Миле Бјелајац, долази на двестоту годишњицу почетка борбе за ослобођење Грка од турске окупације.


У заједничком предговору књизи проф. Милан Ристовић и проф. Спиридон Сфетас наводе да „Спасојевић, пажљиво расплићући клупко догађаја, утицаја, личности, уводи читаоца у сложен сплет супротстављених односа великих европских сила по питању политике према Османском царству, току и концепцијама устанка, улози у пружању подршке грчким устаницима као и њиховим дуготрајним утицајима који су од првих дана постојања младе Хеленске краљевине подгревали унутрашње поделе и сукобе“. Писци предговора подвлаче да аутор „убедљиво приказује борбу, устаничке победе и поразе, сукобе њених вођа око првенства и власти, дајући и биографски прецизно исцртане ликове кључних личности“, те да „указује на повезаност српског и грчког покрета, међусобне везе и утицаје, али и њихове различите путеве и особености и динамике“.


„Ово је књига енциклопедијске инспирације“, мишљења је новинар и писац Радивој Цветићанин, који истиче да Спасојевић „као и његов велики узор Слободан Јовановић историју доживљава као савршену, велику причу“, те да је „такву заправо испричао овде“. Политикин колумниста Бошко Јакшић оцењује да је обиље грађе Спасојевић савладао „историчарски детаљно и списатељски јасно и лако“, и дао „драгоцени допринос историјама Грчке, Србије, Балкана и Европе“. Историчар др Миле Бјелајац сматра да „амбасадор Спасојевић својом лепо писаном књигом сваком Србину намернику, туристи или новинару, приближава сваки део Грчке на посебан начин, а да историја великог устанка и почетака независности пред читаоцима ненаметљиво ствара и слику наше властите историје трпљења под турском владавином“.


„Срби воле али не познају Грке“, каже проф. др Дарко Танасковић у свом осврту на књигу, а она ће свакако допринети превазилажењу те околности. Према његовим речима, Спасојевић нам је „даровао много више од поузданог водича кроз раздобље у коме су створене грчка држава и модерна нација, даровао нам је драгоцено епистемолошко полазиште за озбиљну карактерологију Грка“.

Аутор књиге „Грчка: рат за независност, стварање државе и препород нације“, Душан Спасојевић, дипломирао је на Правном факултету у Београду, а магистрирао међународне односе на Лондонској школи економије и политичких наука. Између 2000. и 2013. године обављао је дужности шефа Кабинета савезног министра унутрашњих послова, спољнополитичког саветника председника Републике, помоћника министра и државног секретара одбране, као и амбасадора Србије у Турској. Од 2016. године је српски амбасадор у Грчкој. У ранијим политиколошким студијама и есејима претежно о међународним односима, међу којима је и књига Између Турске и Европе, Спасојевић је испољио научничку страст и темељитост у студирању грађе, и, истовремено, таленат да то изрази на модеран начин, спајајући поузданост са занимљивошћу излагања. Такав приступ остварио је и у овој својој најновијој књизи, чији излазак са задовољством објављујемо.


Књига има 416 страна, опремљена је богатим научном апаратом, најпробранијим илустрацијама и изузетно корисним, специјално за њу израђеним географским мапама, које верно одсликавају историјске процесе. Књига ће бити доступна у свим бољим књижарама у Србији, Црној Гори и Републици Српској.

Трибина

  • 7. април – Разговор поводом објављивања Сабраних списа академика Данила Н. Басте
  • 30. март – Представљање књиге мадам Шантал Делсол: „Крај доминације хришћанства и повратак паганизма“ (La Fin de la Chrétienté, Paris: Éditions du Cerf, 2021).
  • 16. март – Проф. др Денис Хиберт: „Десница vs левица, моћ vs присуство: морални темељи политике“

Вести

  • 21. март – Мср Лазар Стојановић на Меморијалној научно-стручној конференцији „Предраг Марић“
  • 15. март – Др Милан Игрутиновић и мср Петар Ћурчић на предавању Радне групе института из области друштвених наука
  • 19-22. март – Др Миша Ђурковић гост Колегијума Матије Корвина у Будимпешти

YouTube

Podcast

Пратите нас

  • Facebook
  • Twitter
  • Instagram
  • LinkedIn
  • YouTube
  • Google Podcasts

Вакцинација

Партнери

Гости

Claus Offe, Ulrich Preuss, Zbigniew Brzezinski, Jože Mencinger, Roger Griffin, Philippe Schmitter, Jan Zielonka, Jan Oberg, Heather Grabbe, Jens Reuter, Misha Glenny, Milica Uvalić, Damir Grubiša, Nikolai Mladenov, Владимир Глигоров, Daniel Daianu, Michael Davenport, Бранко Милановић, Александар Павковић, Adam Balcer, Efraim Zuroff, Eduardo Luis Aguirre, Леонид Савин, Diego Fusaro, Јасмина Вујић, Matteo Bonomi, Дејан Јовић, Leonas Tolvaišis, Дејан Михаиловић, Luca Volonte, Александр Гельевич Дугин, Еле́на Гео́ргиевна Пономарёва, Thomas Fleming, Никита Викторович Бондарев, Jim Seroka, Dan Lazea, Michael Freeden, Melvin Schut, Hannes Hofbauer, Андре́й Ильи́ч Фу́рсов, Fabio Indeo, Marc Jongen, Carlos Juárez Centeno, Horacio Cerutti-Guldberg, Vera Stojarova, Chinmoy Guha, Stephen Baskerville, Noel O’Sullivan, Christopher Coker, Spyros Economides, Allan Carlson, Михаи́л Генна́дьевич Деля́гин, Birgül Demirtaş, Armando Marques Guedes, Evangelos Protopapadakis, Gorazd Kocijančič, Andreas Kinneging, Wolfram Kaiser, Ufuk Ulutaş, Alexis Dantas, Ian Fishback, Thomas Gutmann, Katja Stoppenbrink, Adrian Pop, Georgios Katrougalos, Wolfgang Schmale, Max Otte, Philip Hammond, Peter Galbraith, Gladen Pappin, Timothy Les, Adina Portaru, Kai Michael Kenkel, Едуард Попов, Небојша Владисављевић, Paul Weindling, Francesco Stolfi, Дарко Танасковић, Венцеслав Димов, Владан Петров
Контакт Webmail Јавне набавке

©2022 Institut za evropske studije

©2023 Institut za evropske studije | Built using WordPress and Responsive Blogily theme by Superb