Институт за политичко умрежавање и Институт за европске студије издали су књигу Регионални развој Србије – између шансе и нужности, аутора Рајка Петровића, истраживача-сарадника Института за европске студије и докторанда на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. По речима једног од рецензената, доцента др Верана Станчетића са Факултета политичких наука и једног од водећих стручњака за регионализам и регионални развој у Србији, након десетак година паузе ова књига враћа у академски свет једну важну, али помало потиснуту тематику каква је равномерни регионални развој. Студија Рајка Петровића претендује да има вишеструке циљеве. Најпре јој је циљ да пружи теоријски осврт на појам и значај регионалног развоја, а затим да анализира европско искуство у области регионалног развоја – регионалну политику Европске уније, институције које су за њу надлежне, али и примере добре европске праксе. Аутор наглашава да равномерни регионални развој Србије не можемо поставити на немачким, француским или шпанским темељима, али да Србија може и мора да се угледа на неке мање земље које бележе позитивне резултате у тој области. Сматрајући да су резултати у пракси мерило успеха сваке теорије и нормативне поставке аутор, између осталог, указује на неке од кључних мерних инструмената које Европска унија користи у области регионалног развоја, попут индекса регионалне конкурентности и индекса регионалног хуманог развоја. Темељно анализирајући шта је у претходних двадесет година учињено на овом плану у Србији, како на законодавном и институционалном пољу, тако и на пољу практичне примене која „живот значи“ за наше суграђане, аутор је направио пресек стања у области регионалног развоја Србије које није задовољавајуће, али и указао на примере добре праксе у домаћим локалним самоуправама који су доказ да је могуће направити значајне помаке на плану локалног економског развоја, привлачења страних инвестиција и побољшања сервиса јавних услуга. Књига у последњем поглављу пружа увид у значај теме регионалних интеграција, односно економског и сваког другог повезивања земаља Западног Балкана, закључујући да сигурна и просперитетна будућност заснована на заједничким пројектима мора имати примат над прошлошћу испуњеном неразумевањима и сукобима. Књига броји 168 страна, а њени рецензенти су др Горан Николић, доц. др Веран Станчетић и др Стеван Рапаић. Аутор предговора је Горан Миленковић, помоћник министра за бригу о селу у Влади Републике Србије.